БРИСЕЛ УСПОРАВА ЕВРОПСКИ РИНГИШПИЛ

Када се европски караван последњи пут на шест месеци задржао у Мадриду, Шпанија је била у много бољем стању а изгледало је и да ће механизми ЕУ функционисати глатко. Штошта се променило.

Европска унија одавно није имала толико проблема и толико лидера, али кључна разлика је у томе што је Шпанија од Шведске наследила много више од уобичајеног каталога економских и спољнополитичких изазова: улога председавајућег Уније је веома умањена.

Шпанија је прва која је управљање ЕУ преузела пошто је почетком децембра прорадио Споразум из Лисабона, програм институционалних реформи чији је циљ јачање процедура одлучивања.

Споразум је створио две позиције за нове лидере Уније: Херман ван Ромпуј добио је мандат сталног председника Европског савета који чине председници и шефови влада 27 чланица, а баронеса Кетрин Ештон преузела је контролу над спољном политиком Уније.

Белгијанац ће одсад председавати самитима ЕУ. Британка састанцима шефова дипломатија. Шпанији једино преостаје да руководи редовним скуповима амбасадора ЕУ.

Упркос сужавању улоге председавајућег, Мадрид не крије жељу да остави печат који ће обележити време до 1. јула када штафету предају Белгијанцима. Премијер Хосе Луис Родригес Запатеро најављује да ће шпанско председавање оставити значајан траг у историји ЕУ.

Шпанци шансу виде у жељи дела чланица да и даље задрже неку контролу над Бриселом, а рачунају и на водећу улогу коју добијају у раду комитета и радних група Уније од чијих политичких компромиса умногоме зависи оперативност блока.

Шпанци се никада нису посебно устручавали да крше формалности, па ће – док се Европа не навикне на сталног председника – Ван Ромпуј своју моћ делити са земљом која је Белгију некада називала Шпанском Холандијом.

Запатерово прво ЕУ-задужење биће поправка оронуле куће европске привреде. Глобална криза избацила је на површину неједнакост економија. Неке привреде, попут немачке, показују знаке опоравка. Друге су, попут грчке, у правом хаосу угрожавајући будућност евра.

Шпанија је за фебруар заказала ванредни самит како би се размотрила економска стратегија. Запатеро подразумева да мере оживљавања буду усклађене с начелима његове социјалистичке владе: цену не сме да плати близу петсто милиона становника, већ је неопходна равномерна расподела одговорности како Европа не би из вида губила симболе „државе благостања и социјалне политике”.

Већ у старту Шпанија се суочава с претњом запослених у Европској комисији и другим агенцијама ЕУ који кажу да ће „паралисати Европу” уколико не добију повишицу од 3,7 одсто обећану у октобру.

Немци, Французи, Британци, Холанђани и Пољаци сматрају да је то превише и нуде повећање од 1,8 процената. Лако може да се догоди да синдикати чиновника ЕУ са својих 45.000 чланова – више од белгијске армије – заиста паралишу Брисел.

Шпанци такође не крију амбицију да иберијска компонента остави траг на спољну политику Уније. Шпанија обећава да ће помоћи лејди Ештон у пројекту паневропских дипломатских снага које ће ефикасније него досад пројектовати спољнополитичке амбиције ЕУ као глобалног играча, али најављује сопствене иницијативе.

Мадрид је већ заказао три самита – са САД, Латинском Америком и Мароком. Сва три на шпанском тлу, упркос намере новог председника ЕУ да домаћин састанака на врху буде Брисел.

Први би требало да помогне дефинисању односа са администрацијом Барака Обаме, други и трећи би ЕУ више упутили на Латинску Америку, односно Медитеран. Мноштво је и других изазова. Какав ће бити став Уније око ангажмана у Авганистану? Како према Кинезима или Русима?

У Бриселу се помиње могућност да Шпанија издејствује потписивање новог споразума о партнерству и сарадњи с Русијом који би заменио постојећи који је неколико пута продужаван с обзиром да му је рок истицао крајем 2007. Овакав уговор Европљанима је веома важан због нерешеног проблема са Украјином и коридорима снабдевања Европе руским гасом.

Најављена је и намера да се шпански мандат искористи за убрзавање процеса стварања палестинске државе.

И као што ће Мадрид охрабривати Брисел да ојача политичке, трговинске и економске везе с Латинском Америком, тако ће се борити за проширење Уније на Балкану.

Шест месеци је кратко време, али шпанско председавање је упркос свим ограничењима шанса Србије. Мадрид није признао независност Косова, што је Београду важно. Шеф шпанске дипломатије Мигел Анхел Моратинос је почасни грађанин Београда.

Када се у јуну, после полугодишњег председавања Шпаније, буде одржао завршни самит Уније, на дневном реду ће се наћи и документ о дугорочним визијама ЕУ – све до 2020. године. Нема сумње да ће се у том папиру групе којом руководи бивши шпански премијер Фелипе Гонсалес наћи места и за Србију. У ком контексту, то сада умногоме зависи од нас.

Какве год биле шпанске паневропске амбиције, Запатерову владу главни посао чека код куће. Да је бирао када ће постати председавајући Европе, Мадрид није могао да одабере лошији тренутак.

La fiesta e finita. Сурово је буђење из сна током кога је Шпанија на листи развијености претекла Италију а Црвена фурија харала Девис купом. Тачно, још су ту „Барселона” и титуле европских првака у фудбалу и кошарци, али последњи „трофеј” који је стигао у Мадрид не обећава ништа добро.

Мудијев индекс, класификација озбиљних економских параметара, укључио је аларм. Уз незапосленост од 19 процената и однос дефицита према бнп од 10,1 одсто, Шпанија је с 30 поена после Грчке, Летоније и Литваније „најугроженија земља Европе”.

Од 2007. Шпанија је у слободном паду: национални производ је у трећем кварталу 2009. износио – 0,3 процента, четири милиона људи је без посла, а задуженост породица и фирми мери се бројком од 177 одсто бнП-а. Земља чуда – једина у Унији која је за седам година створила осам милиона радних места – сада је доспела на листу посебног надзора ЕУ.

Да ли је то цена коју плаћа економија за коју кажу да је, у поређењу с привредама Уније, током година фасцинантног бума деведесетих била најближа америчком моделу?

Шпанија је, ослањајући се на масовни развој индустрије некретнина по основама лаких кредита, упала у замку направљену у њујоршком Вол стриту. Као и у Америци, развој овог тржишта допринео је огромном задуживању приватног сектора и готово ненормалном развоју финансијског сектора. Њихов крах драматично је ударио на читаву националну економију.

Председавање Унијом Шпанији нуди трачак наде за бржи излазак из кризе. Могло би лако да се испостави да ће двоје нових људи на челу ЕУ покварити планове Хосеа Запатера који ће свакако покушати да двојство власти искористи да део евентуалних успеха сачува за себе. Да баш све не оде у Брисел.