Poslednjih nedelja svetske finansijske krugove brine rasplet grčkih teškoća, odnosno mogućnost da zemlje Evropske unije ne priskoče u pomoć u dovoljnoj meri i da zemlja ne uspe da na razuman način servisira velike spoljne dugove. A tada...

Uzroke znamo: Grčka je napravila veliko spoljno zaduženje u poslednjih desetak godina, a da novac nije iskoristila za produktivne investicije već za povećanje potrošnje (zvuči li nam ovo poznato?). Kada je došlo vreme plaćanja pokazalo se da novo zaduženje nije izgledno jer zemlja više ne uživa poverenje investitora. Tim pre što se pokazalo da se manipulisalo statističkim podacima.

Iako ništa u evropskim ugovorima ne obavezuje članice da finansijski pomažu jedna drugu (naprotiv, sve su se obavezale na razumnu ekonomsku politiku), pred Nemačkom i Francuskom, kao vodećim zemljama evrozone, stoji neprijatan izbor: ili da dozvole bankrot Grčke (što bi bila pravedna kazna) ili da joj priskoče u pomoć i time naprave neprijatan presedan, na koji će se sutra drugi pozivati i tražiti pare.

Može li se grčka kriza preliti i u Srbiju? Svakako da može, najdirektnije kroz bankarski sistem. Naime, u Srbiji posluje nekoliko važnih grčkih banaka, koje mogu u svojoj zemlji doći u krizu ukoliko cela Grčka dospe u krizu. Tada će investitori iznositi svoj kapital iz Grčke, a grčka država neće biti u stanju da otplaćuje svoje povelike dugove grčkim bankama.

Ukoliko, dakle, bude ugrožena njihova likvidnost, one će, nema sumnje, potražiti naokolo rezerve i odmah ih videti u sopstvenim bankama kćerkama u drugim zemljama, pa i u Srbiji. Svakako da će pokušati da ih povuku, budući da se banka, razumno posmatrano, spasava u Atini, a ne u Beogradu ili Sofiji.

Povlačenje kapitala iz grčkih banaka u Srbiji mora ugroziti njihovu likvidnost i, možda, dovesti do navale ulagača na te banke kako bi povukli svoje depozite. A to već može dovesti do kraha tih banaka i, još gore, do prenošenja krize na druge, inače zdrave banke u Srbiji, a usled gubitka poverenja i iz toga proistekle navale štediša na banke. Setimo se kako je decembra 2008. panika izbegnuta zamalo.

Pred Narodnom bankom Srbije bi se tada postavila neprijatna dilema: da li da sopstvenim parama spasava grčke banke u Srbiji ili da ih pusti da propadnu, ali i da se tada aktivira sistem garancija depozita do 50.000 evra, koji opet isplaćuje država Srbija? Verovatno bi pametnije bilo da se opredeli za ono prvo, da bi izbegla krah bankarskog sistema u Srbiji, ali bi time u stvari finansijski pomagala Grčku.

Postoji li neka međunarodna zaštita? Tzv. bečki sporazum je u proteklih godinu dana štitio Srbiju od povlačenja kapitala, ali on ističe ovih dana. Banke potpisnice, među njima i grčke, na sastanku od pre nekoliko dana pohvalile su stanje u Srbiji i obavezale se maglovito da neće brzo povlačiti kapital iz Srbije, što nije neka zaštita. Ukoliko grčkim bankama prigusti, ova formulacija ih svakako neće zadržati u Srbiji.

Tu je i MMF, ali je pitanje koliki je odobreni, a neiskorišćeni deo stendbaj aranžmana i da li je moguće dobiti i nešto preko toga. Tu može kritičan faktor biti vreme, odnosno brzina reakcije fonda.

Na kraju, postoji i poslednje i nepopularno sredstvo: kapitalna kontrola. To je pojam koji obuhvata razne načine otežavanja iznošenja kapitala iz zemlje: od blagih poreskih destimulacija do radikalnih administrativnih zabrana.

Vrlo je verovatno da će Nemačka i Francuska organizovati spas grčkih finansija. Jer u pitanju nisu samo pare već i cela evropska ideja. Krah Grčke bi povukao i pad nekih drugih zemalja, a time možda i evra, tog simbola ujedinjene Evrope, što političari neće dozvoliti.

I pored toga, nadam se da u Narodnoj banci Srbije postoji plan za svaku eventualnost, tj. da nas eventualan nepovoljan razvoj događaja ovog puta neće iznenaditi.

direktor ekonomskih studija CLDS