Prošle su samo dve sedmice, a javnost je već zaboravila na ostavku Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu i optužbe koje su iz Ministarstva kulture izrečene na račun njegovih članova. U zemlji u kojoj o aferama sude tabloidi, isto je da li ste krivi ili vas samo optužuju. Zato političari lako govore o „odgovornosti”, naravno usput, neodređeno i uvek o odgovornosti drugih.

Nešto, izgleda, škripi u Ministarstvu kulture. Posle odlaska prvih ljudi Narodnog pozorišta i Filharmonije ostavku je kolektivno podneo Upravni odbor Narodnog muzeja. Narodni muzej je već nekoliko godina u fazi rekonstrukcije. Rekonstrukcija je došla u krajnjem trenutku, pošto je opšte stanje zgrade bilo jako loše. Reč je o velikom i skupom projektu, izuzetno osetljivom upravo zbog 400.000 najdragocenijih predmeta pohranjenih u depou Narodnog muzeja. Proces rekonstrukcije, međutim, nije ni započeo kako treba. U burnim godinama neprekidnih izbora i velikih kampanjskih obećanja, vlade su se smenjivale, a brigu o „opštinskom detetu” po imenu Ministarstvo kulture vodila su trojica ministara iz tri partije. Izvor finansiranja ovog velikog projekta postao je i Nacionalni investicioni plan... Ipak, pola godine posle izbora aktuelnog ministra kulture, članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja odlučili su da odstupe. Svoju kolektivnu ostavku objasnili su nespremnošću ministarstva da posle zastoja dužeg od godinu dana reši probleme i omogući nastavak radova na rekonstrukciji nacionalnog muzeja. Članovi upravnog odbora tvrde da je komunikacija sa Ministarstvom kulture bila izuzetno slaba. Iz ministarstva su odgovorili na neprimeren način. Državna sekretarka je poručila kako članovi Upravnog odbora neće pobeći od odgovornosti!?

Posle više od pola godine neaktivnosti ministarstvo se, dakle, dosetilo odgovornosti i to tek pošto je Upravni odbor Narodnog muzeja kolektivno podneo ostavku! Pitanje odgovornosti je za prve ljude ministarstva stvar reakcije u medijima. Da nije postavljeno pitanje kompetentnosti i efikasnosti ministarstva da li bi ministarstvo zatražilo „odgovornost” svojih kritičara? Reč je o starom triku stranačkih uličnih tuča. Ipak, ovde blate ugledne profesore i naučnike, a ne svoje partijske, koalicione ili skupštinske ortake. Tvrdnje da nešto u vezi s čitavim projektom rekonstrukcije nije urađeno po zakonu ne mogu biti paušalne niti selektivne, jer ovde nije reč o izjavi nekog političara, već o stavu državnog organa – ministarstva. Projekte za rekonstrukciju Narodnog muzeja prihvatila je jedna od prethodnih vlada. Ugovor je sklopio muzej uz pristanak i paraf resornog ministra. Stalna postavka Narodnog muzeja je zatvorena već šest godina, a iz ministarstva su se do najnovije krize čule samo tvrdnje o hitnosti ovog pitanja. Sada, tek posle ostavke Upravnog odbora, čujemo neargumentovano i neuverljivo pozivanje na odgovornost.

Partijski aparatčici i novopronađeni reformatori, od kojih su neki bili na čelu državnih ustanova kulture i tokom devedesetih godina, medijski se obračunavaju s profesorkom Šuput, profesorom Palavestrom ili arhitektom Acovićem, ali ne nude rešenje za važne probleme naše kulture. Da li je politika naše vlade da najveći i najznačajniji muzej u Srbiji bude rekonstruisan isključivo novcem donacija? Prema budžetu za 2009. godinu u Nacionalnom investicionom planu za „rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju Narodnog muzeja u Beogradu” predviđeno je oko 6,5 miliona dinara. Istovremeno, za izgradnju fiskulturnih sala-balona u Malošištu pored Doljevca namenjeno je skoro 6,7 miliona dinara. Poređenje sa drugim aktivnostima koje finansira ministarstvo – recimo sa filmskim festivalima – govori u prilog potrebi da se kritika cene rekonstrukcije muzeja i svih troškova koji je prate, pažljivo odmeri. Neprimereno je zgražavati javnost velikim ciframa, baš kao što je prostakluk razgaljivati je brojanjem šoljica za kafu u stanu izvesnog ministra opšte prakse.

Sve će biti zaboravljeno kao i „afera satelit”, za koju, pišu novine, lako možemo da dođemo u priliku da plaćamo i odštetu. Ministarstvo će privremeno isterati svoje i zadržati nešto novca u budžetu. Obaveze koje su ugovorene biće isterane na sudu, posledice će stići neku drugu vladu. Rekonstrukcija Narodnog muzeja biće odložena, cena uvećana. Čini se da sve to ne zanima ljude nabaždarene na trogodišnje mandate i uverene da su festivali igre odraslih ili mašina za upredanje ljudske kose vrhunac umetnosti.

Napredni klub