Поновљени избори на градској општини Вождовац изазвали су истински потрес на нашој политичкој сцени. У земљи у којој локални избори ретко могу да укажу на расположење нације, Вождовац се показао као огледна изборна јединица у којој је могуће врло тачно наслутити расположење бирача. Владајуће странке – заслужне за понављање избора – претрпеле су упркос пуној власти, великој моћи, значајним средствима, маркетиншкој предности и маневарском простору, понижавајући пораз. Погрешне процене учиниле су да владајућа коалиција освоји мање процената гласова изашлих бирача него што је био случај у јуну. Разлика између странке Томислава Николића и ДС-а више није изражена у делу процента и статистичкој грешци; напротив она износи скоро осам одсто и приближна је поверењу које су заједно добили Г17 плус и ЛДП. Узгред, Г17 плус и ЛДП пали су испод цензуса.

Какве су поруке грађани Вождовца упутили парламентарним политичким странкама? Прва и најважнија је да паметна власт свакако сама ствара своју опозицију, али јој то ништа не значи ако бирачи процене да је безидејнија и гора од противника. Друга порука односи се на маркетинг. Изгледа да постоје садржаји које маркетинг не може да надомести. Реч је о програму, идеологији и политичком успеху. Трећа порука односи се на тактику и гласи: тактика је важна, али без стратегије не вреди много.

Владајућа коалиција је много учинила како би стекла подршку већег броја Вождовчана него опозиција. Ипак, у јавности је остао опор утисак нејединства унутар самог ДС-а и различитих интереса који су у потпуности заокупили њено вођство разапето у борби за власт на широком фронту од Статута Војводине до редовне страначке скупштине. Уместо јасних промена и потпуног раскида са лошом политиком и компромитованим личностима, владајуће странке су охрабриле кандидатуре великог броја малих странака и група. Испоставило се да је оваква политика донела штету управо ДС-у и савезницима. Привремени растанак са Г17 плус ретко ко је разумео као дистанцирање од иначе чврсто сраслог политичког паразита. Две странке, које су годинама у чудним односима латентног сукоба и непрекидне колаборације, нису се растале у време када је Г17 плус јавно криминализовао већину у којој је Тадић био министар. Нису се љутили ни када су омладинци ДС-а по улицама града тражили „Млађу инфлацију“. Ни када су функционере Г17 плус (којима се није допадала демократска процедура) примали за саветнике и посланике у заједничким владама и скупштинама... Фактички савезници и практични непријатељи нису се растурили ни после случаја „Кришто“, ни због скандалозних измена у Закону о информисању... Одвојили су се како би се ДС јавно дистанцирао од компромитованог и непопуларног Г17 плус и да би, можда у збиру, добили више одборника него што су прошли пут стекли наступајући у коалицији. Није им успело. ДС је поражен, а Г17 плус сатрт.

Време после изборног дана показало је још једну мањкавост наше демократије. Изборни резултати, њихово приказивање и коментари указали су на чињеницу да деветогодишња власт пружа ДС-у, и посебно Г17 плус, превелики утицај на медије. Чињеница да је разлика изборних резултата СНС-а и ДС-а осам пута већа него у јуну умањивана је и прикривана рашомоном прелиминарних резултата све до уторка. Истина, према којој је Г17 плус остао испод цензуса, обелодањена је јавности тек више сати после објављивања првих изборних резултата. На једној утицајној телевизији резултати из Костолца заслужили су чак и разнобојну компјутерску презентацију, што је изостало кад је реч о већем и политички утицајнијем Вождовцу. Етаблирани аналитичари и верне телевизије нису се окомили на изборне губитнике. Ипак, поред потребе да на следећим изборима наступе са нечим озбиљнијим сем маркетиншке кампање, ДС је добио поруку јавности и о правцу могуће одступнице.

Да су сателити добили један или два одсто гласова, прилике би по њих, парадоксално, биле знатно повољније. Овако је јасно да је управо пресипање њихових гласова довело Николићеву странку на праг апсолутне одборничке већине. Дакле, уколико до следећих избора не прођу године или се нешто важно не промени, повремено сукобљавање ДС-а са странкама као што је Г17 плус или ЛДП више неће долазити у обзир. Споразум о суживоту из 2006. престао је да буде користан за јачу страну. Ако ствари остану какве су данас очекујмо понављање појединачних наступа реформских странака са прљавом кампањом која ће непопуларне странке онемогућити да на основу власти и развијеног страначког апарата придобију много више од очекиваног једног или два одсто гласова бирача.

Напредни клуб