Стварање модерног Београда од 1815. до 1964. године

Када је Београд 1521. године пао под турску власт, управа над њим неколико пута је прелазила из аустријске у турске руке и обрнуто све до 1867, када су је преузели Срби. Београд је почетком 19. века и даље био погранична оријентална варош. А по завршетку Великог рата 1918. године постао је главни град новонастале Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. преименована у Краљевину Југославију. О свим важним моментима који су уписани у личну карту велеграда говори изложба „Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда” Поставка је представљена на првом спрату Музеја града у Ресавској улици. Ауторке изложбе су мр Ангелина Банковић, виши кустос Музеја града, и др Злата Вуксановић Мацура, научни сарадник Географског института „Јован Цвијић” САНУ. Документарна изложба обухвата приказ урбанистичког и архитектонског развоја Београда у периоду дугом 150 година. За то време главни град трансформисао се из пограничне оријенталне вароши у модеран европски град. Да би тај ток предочиле, ауторке су прикупиле више од 400 оригиналних експоната из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града. Приказане су и  фотографије, цртежи, пројекти, планови, разгледнице и архивска документа, који илуструју разноврсне феномене из историје развоја Београда.

Изложба је подељена у три хронолошке целине. Прву чини доба 19. века – од 1815. до 1914. године, када је Србија постепено освојила независност и слободу, а Београд постао престоница Краљевине Србије. Следећа целина обухвата две деценије између два светска рата, од 1918. до 1941, у којима се Београд  као престоница новоформиране Краљевине Југославије суочавао са успесима и контрастима на путу ка европеизацији и модернизацији. У трећем делу представљено је време обнове и изградње после Другог светског рата, до 1964. године из које потиче хронолошки најмлађа група материјала која се чува збирци.

Посетиоци могу да виде примере очуваног османског наслеђа, како се у 19. веку формирала српска варош, на који начин је изграђен водовод, канализација и уведена електрична енергија. Занимљиво је и да се између два светска рата Београд формирао као европски град и да је добио свој први Генерални урбанистички план, а забележено је и подизање паркова и мостова – Панчевачког и Моста краља Александра који је спојио Београд и Земун. Следи и подсећање на то да је Београд обнављан после Другог светског рата, а може се видети и како су изгледали први радови на изградњи Новог Београда.