Meni

Danica Popović

Država duradi nešto

I tako dobismo poruku sa vrha – sve ostaje isto. Što više nije zgodno pominjati, moram da primetim

Ako u Srbiji uopšte postoji politička misao koja može da ujedini tajkune, sirotinju, jurodive, kriminalce i političare, onda je to onaj čuveni vapaj: kad će država „duradi nešto”? U ovom svom nepismenom obliku, pomenuti vapaj ušao je u rečnik slenga (vukajlija.com), gde možemo pročitati i to kako se ova rečenica neizostavno završava – psovanjem države.

A kako bi se i moglo drugačije završiti, kad niko od pomenutih nema (ili vešto krije) predstavu o tome šta država u stvari treba da radi. Za sve njih, država nije skup institucija sa čvrstim pravilima igre jednakim za sve, nego tamo neki tunjavi roditelj koga treba prodrmati vikom, plačem ili ucenom, i problem će biti rešen. Ali neće: problem će rasti, a para će biti sve manje.

Evo primera. Udari, recimo, suša i seljacima propadne žetva. Seljaci k’o seljaci, kao što znamo, nikad ne osiguravaju žetvu – i zašto bi? Valjda će država „duradi nešto” i za njih?

I uradiće, naravno – ali šta? Hajde da pogledamo ceo niz događaja. Država ovde u stvari preuzima posao osiguravajuće kompanije: isplaćuje odštetu jednoj grupi oštećenih građana – iz novca koji su u budžet uplatili svi poreski obveznici. U budžetu, naravno, ostaje manje para, te kreće sledeći niz nepovoljnih događaja: (1) država mora da se zaduži da bi ispunila tekuće obaveze (2) pošto dug raste, devizni kurs neminovno skače (3) seljaci trajno gube podsticaj da ikada sami osiguravaju prinose (4) finansijski sektor u zemlji ostaje nerazvijen, jer država trajno oduzima klijente bankama i osiguravajućim kompanijama (5) štednja na nivou zemlje stagnira, jer građani računaju da će, zlu ne trebalo, država „duradi nešto” i za njih (6) bez štednje i razvijenih finansijskih institucija, nema ni privrednog rasta (7) pri narednoj katastrofi državna kasa biće još praznija, pa svi koji traže državnu pomoć mogu da računaju samo na još manju i neadekvatniju kompenzaciju. Da stvar bude još gora – novac će dobijati ljudi bliski političkim partijama, te tako dobijamo (8) partijsku državu, (9) tešku sistemsku korupciju i – naravno – (10) grčki scenario.

U tim uslovima, sa svih deset problema na leđima, šta radi nova vlast? Nastavlja po starom! Na mesto guvernera NBS imenuje se funkcionerka SNS-a, koja ne zadovoljava ni uslov propisan za prijem pripravnika u NBS (aktivno znanje engleskog jezika), o međunarodnoj reputaciji i stručnim radovima da i ne govorim. U ministarstvu pravosuđa (!!!) pomoćnik postaje osuđivano lice. Nekadašnji vlasnik pečenjare „Fantazija” postaje direktor rudarskog basena „Kolubara”. Impresivna lična i privredna biografija Dušana Bajatovića uverava vladu da je to najbolji kandidat za direktora „Srbijagasa”. Estradni menadžer postaje savetnik ministra saobraćaja, a ministar nam šeretski poručuje: „Sad će on da brine o čišćenju snega na putevima!”.

I tako dobismo poruku sa vrha – sve ostaje isto. Što više nije zgodno pominjati, moram da primetim. Ako im ko prigovori baš to – da su isti – lako može proći kao rodonačelnik stranačkog zapošljavanja, ministar Dinkić. Njemu je iz samog vrha SNS-a, od potpredsednice Zorane Mihajlović, stiglo sledeće upozorenje: „Ministru Dinkiću nije smetao vozač sa kojim je bio u koaliciji, a koji je danas pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa”, te da bi ona između diplomiranog pravnika i vozača uvek za saradnika izabrala pravnika. Sa ovakvim svetonazorom predsednice kućnog saveta, u čijoj zgradi živi samo jedan vozač i jedan diplomirani pravnik, njen izbor je, naravno, kudikamo ispravniji. Ova će država, sa takvim svetonazorom, mnogo duradi, razmišljam.

Tako da sva ona senzacionalna hapšenja potpredsednika Vučića neće promeniti ništa, baš ništa. Umesto starih doći će (i došli su) novi nestručni i korumpirani ljudi, koje će hapsiti neka buduća vlada. Novine već bruje o tome kako javnim preduzećima sada upravljaju razni „doktori magistarskih nauka”, koji u dodatne veštine od značaja za upravljanje javnim preduzećem ubrajaju „sportske aktivnosti rekreativnog tipa”, „zidarski zanat stečen radeći honorarno tokom studija” ili „gajenje voća i proizvodnja sokova i rakije na sopstvenom imanju”.

I tu je predsednik Nikolić na dobrom tragu, kada kaže: „Za katastrofalno stanje u državi i propast privrede najodgovorniji su političari”. Pa k’o velim, da upitam: je li vam ikada palo na pamet da ste i vi političar, gospodine Nikoliću? 

Danica Popović
objavljeno: 09.01.2013.

Poslednji komentari

Zoran  | 11/01/2013 00:53

Bravo profesokra! Nego, Politika bi trebalo da objavljuje kolumne profesorke malo češće. Nikad nije dosta kritičke misli, pogotovo u našoj zemlji.

Gordana  | 11/01/2013 10:34

Profesorka, divno je cuti vas glas...
Podsecate me kako je to studirati i uzivati na Ekonomskom,,, ali isto kao sto su vama strucnjacima izmakle sve savetodavne funkcije u drzavi tako su i nama studentima ekonomskog izmakle sve pozicije na kojima treba da budemo . Mega trend hara svuda.. ali nema veze sljakamo mi za strance

analitičar amater | 11/01/2013 11:35

Država će se ukine!

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije