Да, да, баш је тако рекла шефица посланичке групе За европску Србију. Каже: Са становишта интереса Србије ми смо проценили да је тај амандман прихватљив. Да вас подсетим, реч је о оном већ чувеном амандману СПС-а по којем се акцизе на увозни бензин увећавају за 4,8 динара, а за бензин који производи НИС – за свега 30 пара. Али, шефица не мисли да је шеснаест пута мања додатна акциза фаворизовање НИС-а, таман посла. Не мислим да је фаворизовање НИС-а уколико држава чак и штити домаћу производњу неким мерама, а при том је тржиште отворено. Како ли би тек изгледало фаворизовање НИС-а, не смем ни да замислим.

Али вратимо се поменутом интересу који ће Србија из овога извући. Портпарол СПС-а има чак и рачуницу и тврди да двојне акцизе повећавају буџетске приходе за 2,3 милијарде динара. Само не рече како је то израчунао. И ко уопште може поуздано да процени колико ће се људи, усред кризе, одлучити да пређе на скупљи, увозни бензин? Али добро, чак да им се прогноза оствари, остаје питање: колико Србија тиме добија? Добија, ако верујете, додатних нула-кома-три одсто буџетских прихода!

Па добро, сад, приход и није неки, али штета јесте. Најавити либерализацију, па је срушити три дана пре објављеног датума, то диктатори себи могу да дозволе, али демократски режим – баш и не може. Јер, историја нас учи да бесни грађани у ствари радо излазе на изборе, али само зато да би гласали против и тако отерали са власти оне који су их тешко преварили. А они који неким поноћним амандманима ускраћују људима обећано право да купују квалитетније и јефтиније гориво, а при томе их још убеђују како је то у њиховом интересу, прилично се добро уклапају у овај опис.

Е, сада, добро је познато да нас, грађане Србије, најмање интересује то што двојне акцизе крше већ потписане споразуме са Европском унијом, кад смо ионако сто година (или више) удаљени од чланства. Али, има кога интересује. Овакво грубо кршење постигнутих (и потписаних, да подсетим) договора о либерализацији и те како ће заинтересовати – и разбеснети – европске компаније попут мађарског МОЛ-а, аустријског ОМВ-а и грчког „Хеленик петролеума”, који су сви до јуче стајали у ниском старту и рачунали колики се удео српског тржишта може преотети од НИС-а.

Али, нису они знали да се од НИС-а ништа не може преотети. И онда само остаје питање – а зашто?

До пре шест месеци могли смо да кажемо да је то зато што НИС и даље има губитке, па да баш и није сасвим спреман за тржишну утакмицу, што значи да би био ред да им још мало помогнемо. Али баш на Српску нову годину стиже вест од првог човека НИС-а, Кирила Кравченка, који каже да је НИС претходну годину завршио са добитком од најмање шест милијарди динара, тако да није ни то, нису више губиташи, могу и без нас.

Шта би онда могло бити разлог за продужење монопола? Један би разлог свакако могао бити тај што српска јавна предузећа, дакле, „Јат”, „Железница”, ЕПС и остали традиционално никоме ништа не плаћају, а да толики јавашлук овај наш странац-монополиста (дакле, НИС) више неће да трпи.

Заиста, је ли то НИС заоштрио ствар и запретио дужницима да им неће испоручивати гориво све док не врате дуг, па се власт брже-боље досетила да умири Русе барем овако – кроз продужење монопола? Враг би знао, али сетимо се да су деведесетих година социјалисти баш овако решавали све проблеме: од мањег проблема направиш већи, па онај мањи – сви забораве. Ако је то у питању, свака вам част, владајућа већино!

Али хајде да видимо како ће се ствари сада распетљати. Једна је могућност да Европска унија довољно гласно подвикне, па да се ствари врате на почетак. Али тамо, на том почетку, опет имамо онај заборављени проблем – „Јат”, ЕПС, „Железницу” и остала јавна партијска предузећа која Србији стварају губитке а партијама добитке, било кроз јавне набавке, кроз куповину шведских локомотива (сутра можда и авиона) или на неки други, сасвим нов и оригиналан начин.

А то значи, да преведем, да нам ни у будућности не гине неки нови амандман попут овог СПС-а, којим ће држава „пребијати” нагомилане партијске дугове преко наших леђа и наравно, преко наших џепова. Не треба сумњати да ће наш вредни парламент макар у раним јутарњим часовима изгласати – све што треба. А ту ће се свакако наћи и нека портпаролка, да објасни како су те неке нове двојне или тројне акцизе у ствари сасвим у интересу Србије, само да ми, неуки и неписмени какви већ јесмо – никако то да схватимо.

професорка Економског факултета у Београду, чланица ЦЛДС-а