Душан Павловић
ИМА ЛИ РЕШЕЊА ЗА ДЕФИЦИТ
Када би влада могла да се задужи у иностранству, и тако попуни рупе у буџету, не би морало да се размишља ни о подизању ПДВ-а, ни о порезу на зараде, ни о смањењу плата у јавном сектору
Уочи доласка мисије ММФ-а крајем августа поново се отворило питање финансирања буџетског дефицита. Упркос експлицитном негирању премијера и неких министара да неће бити нових намета, неки владини службеници су почели да тестирају расположење јавности идејама о повећању стопе ПДВ-а и увођењу пореза на зараде. Објаснићу овде због чега мислим да та два решења нису праведна, које би решење било праведније и које би решење било најбоље.
Повећање стопе ПДВ-а је за владу најлакше и најмање болно решење. Тим начином финансирањe буџетског дефицита расподељује се на све грађане: пошто сви трошимо, сви учествујемо у пуњењу буџета. Међутим, такво решење има и своје замке и може да буде контрапродуктивно. Као што је познато из уџбеника макроекономије, пореске стопе најмање је штетно подизати када је привреда у експанзији. Насупрот томе, када је привреда у рецесији (као данас), потребно је да држава више троши, што се, између осталог, постиже кроз смањивање пореских стопа. (Када смањите пореске стопе онда потрошачима остаје више новца за потрошњу, што подстиче производњу, а то је привреди у рецесији најбитније.)
Осим тога, како показују статистички подаци, кумулативни приходи су у априлу и мају опали за 9,6 одсто у односу на прва три месеца. Највећи пад бележе управо приходи од ПДВ-а (15 одсто), пореза на корпоративну добит (19 одсто) и царина (32 одсто). Ако су приходи од ПДВ-а опали при пореској стопи од 18 одсто, тај тренд само би могао да се настави при повећању те стопе, јер би повећање пореске стопе изазвало већу пореску евазију.
Сличан ефекат добија се и најављеним порезом на зараде где би они са мањим примањима издвајали десет одсто, а они са већим 20 одсто. Овде је додуше број оних који учествују у решењу проблема нешто мањи, јер обухвата само оне који примају плату, али и даље „трошак” решења проблема расподељује се на оне који од његовог решења немају директне користи.
Праведније решење је оно које почива на принципу да „рачун плаћа онај ко је наручио јело”. То значи да би трошак поднели само они који зависе од буџета, а то су пензионери и запослени у јавном сектору. Уместо да се прикупља порез, влада би, као послодавац, могла да смањи само зараде запосленима у јавном сектору и пензије свима који добијају пензије из Пензионог фонда. Зашто би они који раде у приватном сектору (и не зависе директно од буџета) учествовали у решавању проблема финансирања буџетског дефицита? Будући да пун буџет омогућује да запослени у јавном сектору добију своје плате, а пензионери пензије, одрицање од дела зараде и пензије може да се разуме као премија на ризик који плаћају буџетски корисници да би добили своје плате и пензије. Разуме се, због односа у владајућој коалицији, ово је тренутно политички ирационално решење, па се њему неће прибећи.
Смањење плата и пензија праведно је решење. Задуживање је најидеалније. Али кредити су скупи и ретки. Једини који нуди повољне кредите је ММФ који се не бави фискалним већ монетарним питањима. Међутим, када би ММФ пристао да део средстава преусмери у буџет, влада би решила свој проблем у једном потезу.
Услови под којима ММФ издаје кредите међу најповољнијима су у свету. До сада је Народна банка повукла око 800 милиона евра ММФ кредита. Остало је још 2,2 милијарде. Од те две, влади је потребна једна милијарда (рупа у буџету износи око 100 милијарди динара). Искористити новац од ММФ-а за финансирање буџетског дефицита је као да сте се у иностранству задужили под веома повољним условима. Када би влада могла да се задужи у иностранству и тако попуни рупе у буџету не би морало да се размишља ни о подизању ПДВ-а, ни о порезу на зараде, ни о смањењу плата у јавном сектору.
За сада нема назнака да би ММФ могао да пристане на овакву врсту аранжмана. Јер ММФ интересује стабилност валуте, а не ниво јавне потрошње. Осим уколико јавна потрошња не почне да угрожава стабилност домаће валуте тако што ће влада, схвативши да нема куд, можда почети да размишља о томе да штампа новац. Том решењу се често прибегавало у Латинској Америци током седамдесетих и осамдесетих година. У Србији се том решењу прибегавало током деведесетих. Штампање новца је, на краћи рок, такође, једно од могућих решења. Ова влада вероватно неће разматрати идеју штампања новца, али би то могла да учини нека наредна. Поготово ако се проблем финансирања дефицита продуби и буде једно од главних питања на наредним изборима.
доцент на Факултету политичких наука у Београду
Последњи коментари
Stojan Nenadovic@-Citiram Vasu opasku upucenu na moj komentar:"Nekreditni novac kao poklon je potrebna dodatna kolicina novca u opticaju(dM) kao procenat (k) od postojece kolicine novca u opticaju(M).dM=kM;k=(ponuda-traznja).Moj odgovor Vama:-Ako je M=4.ooo,k=5% ili 2oo(nejasno u Vasoj formuli ili jednacini kako se upotrebljava,procenat ili nominalno,nejasmo je i da li je dM umnozak dxM kao i da li je kM kxM) onda je a) 2oo=5% od 4.ooo ili b) 2oo=200 ili c)2oox4.000=5%od 4.ooox4.ooo ili d)2oox4.ooo=200x4.000.Naocigled sve stima!Ali posto se dodatna kolicina novca dodaje na postojeci a k i dM su ekvivalenti onda nora biti(istopo Vasoj teoriji)dM+M=k+M ili prakticno:a)200 +4.000= 5%od 4.000+ 4.000 ili b)200+4.000=200+4.000 ili c)baba+4.000=zaba+4.000(baba i zaba su ekvivalenti,imaju istu nominalnu vrednost,samo se drugacije zovu).Ekvivalanti se krate u formuli tipa jednacine.Mislim da je prosecnom matematicaru i te kako jasna manipulativnost Vase formule.Posetio sam Vas Portal i iskreno kazem da su Sen Simon,Robert Oven i Sarl Furije bili mala deca u odnosu na Vas.Citiram sta Vi pisete u predlogu Skupstini Srbije za donosenje Zakona o novcu:"Banke mogu odobriti kredite samo do iznosa prikupljene stednje".Moj odgovor-Predlazem Vam da na Terazijama otvorite jednu banku(moze svako jer nije potreban pocetni kapital),primajte stednju i delite kredite po istoj kamati(ili bez nje po Vasoj teoriji),pa pokusajte redu,koji ce se stvoriti od Beograda do Nisa,da budu strpljivi dok dodju stedise.A Vi volontirajte za opste dobro.Predlazem svima da posete pomenuti Portal i zelim punu zabavu.Smeh je jako zdrav.
Gospodine Kovijan, ja sam ovu ideju izneo u svom magistarskom radu ali rad nije prihvaćen da ga javno branim. Moj profesor Ivan Maksimović bio je član SANU i u Hagu, na suđenju Miloševiću, pominjan je kao srpski nacionalista koji je pisao Memorandum SANU. On nije znao kako da oceni rad, pa ga je dao svome asistentu, Miroljubu Labusu, da ga on oceni. Labus je rekao da sam ja rad napisao napamet, ne koristeći stručnu literaturu. Rad je odbijen, pa sam ga ja uputio Reganu.
Primerak rada predao sam u Ruskoj ambasadi u Beogradu, ali kad sam kasnije pokušao, posle bombardovanja, da razgovaram sa tim čovekom kome sam dao rad, on više nije radio u Ambasadi, a gde je sada, oni to drže kao tajnu. Takođe uputio sam na svoj rad, koji je objavljen na sajtu kao nekreditni novac (noncredit money), konzulu Bolivije u Beogradu i rekao mu da obavesti Čavesa i druge u okolini. Činjenica je da se formirala grupa BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina) koja će da nametne svetu novu valutu. Ja se nadam da će to biti nekreditni novac.
Poštovani gospodine Radomire Reljiću, ne znam šta Vam je smešno, ali upravo ste došli do rešenja. dM znači diferencijal (beskonačno mala velićina) od M (to je količina novca). A može da znači i priraštaj novca ili dodatn količina novca. I sve je to jednako kM. A k je jednako = (ponuda - tražnja)/tražnja . Samo ste zaboravili da stavite tražnju u imenioc. Inače, došli ste do stope od 5% sa kojom se ja slažem. To znači da količinu novca treba povećati za 5%, i ako taj novac bude nekreditni novac, neće biti inflacije, neće biti deflacije i neće biti ekonomske krize. Ako tih 5% bude emitovano kao kredit upašćete u vrzino kolo iz koga nema izlaza, kao što Vam pokazuje sadašnja situacija.
dM = kM = 5%. To nisu jednake babe i žabe koje treba poništiti, nego je to potrebna dodatna količina novca koju ste Vi našli da je na primer 5%. Ako se tih 5% baci iz aviona u vidu letaka, ili se izvlači na lutriji, ili se daje u vidu penzija, ili dečijih dodataka ili u druge korisne svrhe, rezultat će biti isti. Inflacija jednaka nuli. Samo da nije kredit nego da je poklon. Tako realni novac izlazi po toj formuli od kako je svet nastao. Na sadašnji način nastaje novac koji nije realan. On ima samo neku nominalnu vrednost. A koliko realno vredi, kaže formula kojoj ste se Vi rugali. Nadam se da smo se sada razumeli.
