Стицајем околности упознат сам са тешким проблемима који су задесили КБЦ „Београдски”. Да читаоцима буде јасније, то је она иста болница у којој је Томислав Николић недавно штрајковао глађу и жеђу. Мој близак пријатељ и колега је правни заступник ове болнице, па сам имао прилике да се о свему информишем из прве руке. Наиме, КБЦ „Београдски” је основан почетком 2010. када је и отпочео његов рад. У питању је приватна инвестиција од око 20 милиона евра, а овепаре,за разлику од многих других,не воде порекло из криминалних комбинација. Болница се простире на 6.000 квадратних метара, има петоперационих сала и најмодерније је опремљена за пружање медицинских услуга у области кардиохирургије, васкуларне хирургије, радиологије, ортопедије и офталмологије. Управо у овим областима, наш здравствени систем нема довољно капацитета за лечење пацијената. При том КБЦ запошљава око 200 особа, од којих су неки међу најбољимстручњацимау својим областима. Кад уђете у ову болницу очекујете да ће вас сваког часа примити доктор Грегори Хаус, наслоњен на свој чувени штап, са својим специфичним смислом за хумор. Да не буде дилеме, није ми циљ да рекламирам овај медицински комплекс већ да укажем на чињеницу да су грађани Србије заиста много добили његовом изградњом јер је у питању 100 одстодомаћа „гринфилд инвестиција”. Оно што сви политичари тако великодушно обећавају у предизборним кампањама.

Намера власти у Србији није,међутим, да се економија развија унутрашњим снагама, већ да је препусте страним корпорацијама које ће нас упрегнути да зидамо пирамиде. Управо због тогаразвој београдскогКБЦ није дочекан са одушевљењем.

Наимe, приликом изградње београдског КБЦ-а, надлежни органи Министарства здравља су прво предлагали да се акценат у раду болнице стави на кардиохирургију, како би се смањиле листе чекања на операције. Иако је почетна намера била да се овај КБЦ бави претежно медицинским туризмом, тј. уградњом силикона и поправљањем зуба богатим странцима, власници су прихватили позив државе. С том намером је извршено додатно инвестирање, па је с Републичким заводом за здравствено осигурање потписан уговор о вршењу кардиохируршких операција.Узети су потребни кредити код банака за инвестиције, а власник Драган Павловић је уписао хипотеку на сопственукућу. Идеја је била да сваки Србин са здравственом књижицом може бесплатно де се лечи у фенси приватној болници, на исти начин као и у државној. У току прошле годинеуспешно је оперисано 250 пацијената са листе чекања РЗЗО. Све је до једног тренутка деловало као прича у којој ће сви бити задовољни: и народ и држава и приватни власник.

Према саопштењу за јавност које је КБЦ „Београдски” доставио свим медијским кућама, ситуација се знатно променила током ове годинекада је функцију директора РЗЗО преузео др Александар Вуксановић. У том саопштењу се наводи: „Уговор о пружању услуга кардиохируршких операција са КБЦ ’Београдски’ није продужен из личних разлога директора РЗЗО и неколико појединаца”. Од тог тренутка је рад ове болнице потпуно доведен у питање, будући да уговор са државом није продужен, а рачуни и кредити подигнути код банака су стигли на наплату. Чули су се и негативни коментари упућени на адресу КБЦ-а од припадника владајућег режима о наводно нерешеним имовинским односима унутар ове установе, што је потпуна неистина. Како сам сазнао од власника београдског КБЦ-а, неки људи из власти су отпочели закулисне преговоре с једним страним ланцем болница који иначе има потписан уговор са Србијом о обављањукардиохируршких операција. Ако је веровати овим информацијама, ово је стандардни модус операнди у транзиционој Србији: упропастити домаће и продати странцима.

Кад сазна нешто налик овоме, сваки нормалан човек се увек изнова изненади. Да ли је могуће да народ Србије добије на поклон један овакав потпунонов медицински центар, а да га неко из власти намерно упропашћује? Код продаје Телекома су нас убеђивали у нефункционалност јавних предузећа, док у случају београдског КБЦ-а отворено говоре против приватне инвестиције у области здравства, иако постоји јасан захтев њихове миле&драге ЕУ да се приватне здравствене институције укључе у јавни систем здравља. Морам признати да сам скоро огуглао на разне брљотине које нам наши „вођи” свакодневно приређују, али не могу да схватим да се неко игра са здрављем људи који чекају на операције. То је ипак мало превише!

члан групе ,,Београдски синдикат”