Nije lako napisati kritički tekst u ovoj prazničnoj atmosferi. Glava je teška od utisaka iz tek završene godine. Pored toga, svestan sam da se mozgovi čitalaca još uvek nisu izbistrili od silnih proslava, da su svi još uvek tromi od pečenja i podvarka, i da se uveliko prave planovi za doček Srpske Nove godine. Međutim, kada se sve svetkovine završe, Deda Mraz će okrenuti sanke i vratiće se u Laponiju, a nama će ostati da spakujemo šarene ukrase i zakitimo se starim dobrim problemima.

U minuloj godini imali smo jedan put sa koga nije bilo skretanja. Dobro je kada se državna politika ne menja kako vetar dune, ali je problem kad se tim putem ide četvoronoške bez postavljanja potrebnih pitanja. Normalno je da na svakom putovanju pitate svog vodiča za znamenitosti koje se nalaze sa vaše leve ili desne strane. Umesto odgovora, lokalna turistička agencija nam je ponudila dogmatizam kao konačno rešenje za našu radoznalost. Mediji su bili tu da sve lepo upakuju u ukrasni papir i čvrsto vežu mašnicu preko svih lajavih gubica. Vlast u Srbiji je, bez obzira na posledice, čvrsto prigrlila neoliberalizam i globalizaciju i promovisala ih u državnu religiju, koju niko ne sme da preispituje a da mu se odmah ne prilepi da je retrogradan i destruktivan. Osim nekih bledih pokušaja koji se više svode na marketing i strah od gubitka glasova, nije mnogo učinjeno da se obuzda čudovište koje guta ekonomije širom sveta.

Problem je što se kamen odavno zakotrljao niz brdo, pa ga je teško zaustaviti bez većih posledica. Za takav manevar ovom narodu su potrebni pravi pastiri – a mi takve nemamo. Neko ko će uliti novu nadu i konačno pokrenuti ovu zemlju da proizvodi još nešto osim magle. Treba povećati domaću proizvodnju i izvoz, a ne čekati ispružene ruke da nam neko udeli milostinju. Strane investicije su više nego dobro došle, ali ne kao jedino rešenje, i ne po svaku cenu i bez dugoročnih planova. Sa investitorima treba praviti partnerstva a ne sklapati zelenaške ugovore. ,,Politika” je lepo pisala o neshvatljivim potezima vlasti da Italijanima bukvalno poklone ,,zelenu energiju” bez ikakvog učešća u profitu. Pravi pastiri bi se uvek trudili da iz svega izvuku što veću korist, ne za sebe, već za svoju zemlju. Srbija mora da shvati da samo sama sebi može da pomogne, a ne da misli da će to učiniti neko sa strane. Ne smemo da celu ekonomiju predamo na tanjiru velikim korporacijama koje sutra mogu da stave katanac na fabriku jer im se više ne isplati da posluju u Srbiji, a mi se nađemo u mraku sa hiljadama nezaposlenih na ulicama. MMF nije Deda Mraz pa da deli poklone poslušnoj dečici. Njihovi ,,saveti” se ne smeju slepo slušati. Oni su ostavili bez večere milione gladnih slušalaca širom Azije, Afrike i Južne Amerike. Pitanje je koliko ova vlast može još da održava lažnu stabilnost uzimanjem kredita na svim stranama. Na kraju će se kola slomiti na narodu koji će morati da vraća kockarske dugove svojih starešina. Narod je već godinama isključen iz svakog oblika upravljanja državom, i sete ga se jedino pred izbore ili kad treba da se dele otkazi i popuni budžet. Nije prirodno da je jedan odsto njih lepši i pametniji od ostalih 99 procenata - ma koliko manjina bila vešta da nadvlada većinu na svim poljima. Osim ako ne delite aristokratske vrednosti da je ,,narod marva koju treba držati na kratkoj uzici”. Zato je potrebno učešće što šireg kruga ljudi koji svojim poštenjem i znanjem mogu da doprinesu zajedničkim interesima. Država ne sme biti nemi posmatrač koji će sve prepustiti stranim i domaćim alama, već treba da bude stožer i pokretač razvojnih akcija. Ta priča da je potrebno sve prepustiti svome toku odavno ne pije vodu, i oni retki neposlušni u svetu su jedini ostali nepogođeni ovom krizom, jer nisu pustili da im drugi kažu šta je za njih najpametnije. Uostalom i najbogatije zemlje svim silama štite svoje ekonomije, dok s druge strane siromašne teraju da sprovedu potpunu liberalizaciju. Naš put u Evropu jeste prirodan, ali tamo ne smemo ići nespremni, pošto ćemo se provesti ,,k'o bos po trnju”. Moramo da organizujemo naše poljoprivrednike da se uspešno bore s konkurencijom, moramo pokrenuti naša preduzeće da prave što kvalitetnije proizvode. Pod pojmom ,,naša preduzeća” naravno ne mislim na monopoliste-tajkune koji su kamen oko vrata ovom narodu i prema kojima treba sprovesti odlučnu ,,putinizaciju”. Koliko se samo para pokralo i završilo na raznim privatnim računima - bilo bi to dovoljno da pokrene dve Srbije! Ne mora po svaku cenu ni sve da se privatizuje, posebno kada je reč o privrednim granama od strateškog značaja, jer je istorijski dokazano da je država koja ne upravlja svojim resursima uvek bila podložna pritiscima i ucenama. Pogotovo ne treba poklanjati fabrike i preduzeća velikim kompanijama, koje posle mogu slobodno da otpuštaju i eksploatišu radnike, ne isplaćuju zarade i posluju lošije nego što je to bilo pre same privatizacije. Da iskorenimo nepismenost, kriminal, korupciju, narkomaniju i nejednakost među ljudima ne treba nam niko osim nas samih. Treba se boriti protiv nepravde koju čine siromaštvo i sve veće klasne razlike. Niko ne sme biti preskočen i ostavljen na cedilu. To je ono što nam svima želim u 2010. godini!

član grupe ,,Beogradski sindikat”