Ono što povezuje Crvenu zvezdu i izvesnog Firera koji se ne zove Adolf i ne preziva Hitler, već se oseća Srbinom i živi u Srbiji, osim kada ne beži u Italiju, jeste užasavajuća reakcija onih koji nažalost oličavaju institucije.

Retko se čovek u Srbiji morao osećati tako postiđenim kao kad su oni koji se smatraju navijačima Crvene zvezde divljali i „kraduckali” (izraz jednog bivšeg ministra dat doduše u drugačijem kontekstu) po benzinskim pumpama u Češkoj i zlatnome Pragu. Moderni vandali su razbijali, krali i pokušali da se tuku sa policijom. Za divno čudo, češka policija se pokazala na visini svojega zadatka, pa vandali u crveno-belom nisu mogli doći do punog izražaja, a kamoli da zahtevaju nekakvu „pravdu za Uroša” (onog divnog mladića koji je, valja se prisetiti, onako viteški gurao baklju u usta srpskom policajcu koji je na stadionu zarađivao hleb za svoju porodicu brinući o bezbednosti navijača). Pa, ipak, divljanje onih koji se smatraju navijačima nije bilo najgore što se desilo. Nažalost, čelnici Crvene zvezde, kluba za koji od malih nogu neprestano navija i dolepotpisani, ispali su gori i od samih vandala. Naime, oni su za sukobe optužili češku policiju i češka sredstva masovnog opštenja, jer su navodno obe ustanove bile vođene antisrpskim stereotipima. Tako neodgovornom ponašanju Zvezdinih čelnika, poimence Aleksandra Antića, uzgred budi rečeno predsednika Skupštine Beograda, i Vladana Lukića, predsednika Crvene zvezde, nemoguće je naći opravdanje, ali ga je lako razumeti. Nesrećnici su se uplašili da bi ih „delije” mogle najuriti. Umesto da osude vandale koji blate ne samo Zvezdu, već i Srbe koji, uzgred budi rečeno, imaju prijatelje među Česima, oni su pokušali da se „vade”na policiju i novinare. Sasvim je izvesno, ova uprava Zvezde neće imati snage ni pameti da se ogradi od vandala primamljujući istinske ljubitelje fudbala na stadion. Naprotiv, ona će im i dalje plaćati put (da li i dnevnice?) ne bi li nas ti najgori ambasadori naše zemlje brukali.

Nekako u isto vreme, viša sudska instanca u Srbiji je poništila odluku niže o kazni za pomenutog Firera, jer ovome sudski dokumenti nisu bili dostavljeni na ćirilici. Eto, Firer ne zna latinicu, što mu ne smeta da bežeći od pravde živi u Italiji ili da učestvuje na forumima svetskih krajnjih desničara. Povređena su mu Ustavom zajemčena prava. Žalostan nam Ustav, kad je i to moguće.

Očevidno, poremećen je u našem društvu sistem vrednosti, pa su onda i institucije urušene, popunjene pogrešnim ljudima. Navikli smo da pripadnike svoje nacije unapred gledamo sa više simpatija nego one koji joj ne pripadaju. Spremni smo da pravdamo i zločin samo ako ga je „naš” napravio, ali zločine „njih” nad „nama” ćemo redovno osuđivati. Otuda nije čudo kad „navijači” pravdaju onakvu bestijalnost tražeći nekakvu „pravdu za Uroša”, jer Uroš pripada „našem čoporu”, a policajac koji je jedva preživeo njegovo iživljavanje protivničkom. To što je mlađani Uroš upropastio život ne samo policajcu već i njegovoj porodici izgleda da „delijama” nije bitno. No, hajde što nije njima, ali što nije Zvezdinoj upravi, kako bivšoj tako sadašnjoj, to je problem.

Kada se Uroševi „ortaci”, „delije”, sramno ponašaju u Pragu, to se, takođe, mora opravdati navodnom „upotrebom preterane sile”. Čovek se, međutim, mora zapitati: kako to da praška policija ne koristi preteranu silu kad dolaze drugi gosti? Pa nije, valjda, Crvena zvezda jedini klub koji je gostovao u Pragu? Odgovor se nameće: nikakva sila nije potrebna protiv onih koji ne zloupotrebljavaju gostoprimstvo. Profesionalna policija primenjuje silu samo kada druga sredstva ne pomažu, i češka policija zaslužuje sve pohvale za svoju reakciju. Može se čovek samo nadati da će i naša uvek tako postupati te da će zato imati nedvosmislenu podršku velike većine društva. Biće to znak da je društvo na putu ozdravljenja.

Firer će pozivanjem na ćirilicu pokušati da zabašuri svoje nacističko vjeruju koje ga je nadahnulo da preti novinaru samo zbog etničkog porekla. Sve će pokušati da se predstavi kao borac za srpstvo. Od sličnih boraca srpstvo je strašno postradalo. Nacisti naprave puno štete ne samo drugim nacijama, već i sopstvenoj. Valjda im to ovo društvo neće dozvoliti. Potrebno je da velika većina građana Srbije shvati da to što je neko pripadnik „naše” porodice, klana, plemena, naroda, nacije ili navijačkog čopora ne može biti opravdanje za loše postupke koje čini. To treba da postane nešto što ne treba pominjati na stranicama štampe. U protivnom, nesreće koje smo nedavno doživeli ne moraju biti poslednje.

sociolog, Filozofski fakultet u Beogradu