U svojoj drami „Srpski Faust i drugi citati”, koja je nedavno prikazana u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Tanja Simić-Berclaz govori o zloupotrebi pozorišta u buđenju i raspirivanju ratobornog nacionalizma u Srbiji. Između ostalog u dramu su vešto uklopljeni i tekstovi pesama najvažnijih rok-grupa sa početka osamdesetih godina. Danas, skoro dvadeset godina kasnije, zgranula me činjenica da su nam rokeri tadašnjeg „novog talasa” zapravo pevali o strašnoj budućnosti koja nam predstoji, a da mi to tada nismo prepoznali!

„... Noć je, sam sam, vrati se, strah me je
Jer ja neću da sam sam, jer krokodili dolaze!
Ko su oni i šta hoće? I što me vode iz slobode?
Nema više ništa nema više nikoga, krokodili su pojeli sve.
I tebe i mene i njega i nju.”
(Električni orgazam 1981)

Bili smo opominjani, bili smo opomenuti! Da smo pažljivo slušali i razumeli žestoke, vizionarske poruke mladih možda smo mogli da izbegnemo bar neke strahote ratova i mržnje koje su obeležile ne samo naše živote već i generacija koje dolaze.

„Bolesnici trče preko parka pa do trga
nose papuče pod miškom, nose zubala u ruci.
… Napola su budni ali napola su ludi,
Ponekad je teško posle godina i mraka
setiti se zašto neko opet vitla nožem
Oko moje glave!”
(Šarlo akrobata 1981)

Ovi prekasno otrežnjujući stihovi naveli su me da se zapitam: Slušamo li dovoljno pažljivo poruke koje nam danas dolaze sa ulica gradova i iz medija? Razumemo li tačno značenje reči i odluka današnje srpske političke elite? Posle svega što nam se dogodilo imamo ne samo pravo već i obavezu da budemo nepoverljivi i oprezni. I zabrinuti. Ozbiljno zabrinuti zbog niza naizgled nepovezanih događaja koji neodoljivo liče na strašno prošlo vreme i koji mogu ponovo dovesti do već opevanog ishoda.

„Iza prozora su puške, iza pušaka su oči
Iza očiju su ruke, iza ruku kuca srce…………

Ispred kuće naši ljudi stoje spremni da se bore
Hladne cijevi samo čekaju znak
Crni momci ispred grada su upalili motore
Oni ostavljaju plameni trag ...
Sejmeni dolaze
Lance nam donose
Ljudi ih gledaju
Proći im ne daju
Sad je vrijeme za to.”
(Haustor 1985)

Pokušaću da bez pravog reda i ne po značaju nabrojim neke od događaja čiji značaj nije potpuno prepoznat i koji nisu naišli na odgovarajuću reakciju ni javnosti ni državnih institucija: smena na vrhu većine kulturnih institucija i dovođenje partijskih i „patriotskih” jurišnika; javno i nekažnjeno delovanje radikalnih nacionalističkih grupa kao što su Obraz i 1389, njihov odlazak na Kosovo i kamenovanje ministara srpske vlade; olako, nekritičko prihvatanje „presvlačenja” nekih radikala u samozvane naprednjake; nastavak sluđivanja kosovskih Srba koji neće sa nama biti na „belom šengenu” ali im ponovo naređujemo da ne učestvuju na lokalnim izborima; rušenje i ograđivanje romskih naselja; pravda za Uroša; eksplozija nasilja u porodici i u školama; divljanje tabloida koji se i preko dece obračunavaju sa neistomišljenicima; nove tenzije sa susednim državama; grafiti na beogradskim ulicama sa Putinovim likom i tekstom: „Putin vas posmatra”...

„Prasloven
Koji je preplivao rusku reku
I zajeb…  sve ker se je zajeb… dalo”
(Lačni Franc 1981)

Po jezi koju izaziva izdvojiću ipak tekst „Napad na identitet”, nedavno objavljen upravo u ,,Pogledima” u ,,Politici”. Kao i devedesetih autoritet autora Miše Đurkovića treba da potvrde njegova naučna titula i funkcija u Institutu za evropske studije (sic!). On, naravno, brani srpski identitet braneći zakon o crkvama i verskim zajednicama koji udruženo napadaju; „neotrockisti, ekstremna levica, Koalicija za sekularnu državu, ombudsman Saša Janković, nevladine organizacije, venecijanska komisija, raskolnička crnogorska pravoslavna crkva, zapadne fondacije, sekte, oni što neće da uče veronauku u školama, velika braća spolja, internet-kampanje, DS, predsednik Tadić, Ustavni sud, a posebno sudija Marija Draškić, kadrovi bliski LDP-u, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za ljudska prava kroz promociju homoseksualnosti, oni što cepaju državu i izmišljaju regione, novi zakon o obrazovanju koji uveliko sprema gospođa Tinde Kovač-Cerović i na samom kraju i pasivni članovi Srpske pravoslavne crkve”. Svi oni zajedno u jednom tekstu i na jednom zadatku, a to je „napad na osnove politike identiteta koja je do sada u nekoj meri čuvala i reprodukovala srpski narod”. Nadam se da ,,Politika” neće još jednom postati medij u kome je zvanično započela nova kampanja koja Srbiji može doneti samo još veću nesreću od one koju smo već preživeli.

„Jednog dana saznat ćeš
Za sve učinjene gadosti...
Kao da se ništa nije dogodilo.
Hvala bogu krivi su oni drugi”.
(Azra 1982)

I za kraj, umesto zaključka predlažem da ponovo preslušamo i ovog puta poslušamo Azru i pesmu ,,Uradi nešto” iz davne 1980.

„Uradi nešto za svoju savjest
ne misli da si sam
kreni oštro uzmi stvar u ruke
zaboravi na strah…
ma hajde, mrdni već jednom
ma hajde, pokreni se
ma hajde, učini nešto
ma hajde ...
uradi nešto, to je tvoja dužnost”.

direktor Građanskih inicijativa