Миљенко Дерета

ПРАШИНА У ОЧИМА

Разговарајте са било којим „приватником” из унутрашњости и он ће вам причати о „партијским ценовницима” који су предуслов да се било који посао успешно обави

Нови закон о информисању подигао је велику прашину која се полако слеже и тек сада видимо да нам је у међувремену којешта промакло.

Могу оправдано да претпоставим да је један од разлога да се подигне оволика прашина, између осталог, покушај да се пажња јавности скрене са проблема у преговорима са Светском банком. Ако ја то добро разумем, Светска банка је кратко и јасно рекла: „Идеје вам нису лоше али нису разрађене”. Или као што би професор рекао студенту: „Колега, нисте урадили домаћи задатак. Видимо се у следећем испитном року”. А како је коалиција и могла да се припреми за преговоре када је уместо обезбеђивања средстава неопходних да држава преживи економску кризу време и енергију трошила на решавање кризе коју је сама изазвала законом о информисању.

Волео бих да се са истим жаром приступило спровођењу антикорупцијских закона или бар довођењу пред суд свих оних који су спектакуларно привођени због корупционашких афера, а потом „заборављени” у стално продужаваном притвору. Шта је било са професорима из Крагујевца, са руководством Зрењанина и осталим „мафијама”? Поред свих одлучних најава да ће се пошасти корупције стати на крај, корупција цвета више него икад. Разговарајте са родитељима студената и они ће вам испричати колико кошта испит на ком факултету, а колико диплома. Разговарајте са било којим „приватником” из унутрашњости и он ће вам говорити о „партијским ценовницима” који су предуслов да се било који посао успешно обави. Сви све знају али сви ћуте у чврстом ланцу корупције јер између осталог не верују у независност судства.

У већ поменутој прашини која нам је бачена у очи некако је незапажено и без праве анализе и реакције прошао пре неколико дана објављен чланак у коме је најављено „издалека” да Икеа губи стрпљење покушавајући да се испетља из наших прописа и корупције и да је због тога под знаком питања инвестиција која треба да донесе девет хиљада нових радних места!

Ако ишта заслужује хитан поступак у влади и скупштини онда је то ваљда сет закона и прописа којима се одмах укидају сви бесмислени прописи и отварају сва потребна врата да би девет хиљада људи добило посао. Ако сам тачно информисан, за то је задужен министар за економски развој Млађан Динкић. Он међутим има друге приоритете – да законом заштити свој лик и дело и нову партију региона која треба да сачува његово место у власти. При том, успешно завршен посао са Икеом вероватно би му обезбедио и једно и друго. Девет хиљада гласова више није мала ствар.

Али не ради се овде само о наглавачке постављеним приоритетима министра Динкића већ и „препонама” које страним инвестицијама постављају домаћи тајкуни. Очигледно је да би својим доласком Икеа озбиљно угрозила монополе локалних трговинских ланаца јер не би могли да своје енормне марже „уграде” у овај пројекат. Наиме, све што произведе Икеа и продаје и нису јој потребни незасити посредници.

Остаје нам да сачекамо још два важна корака у вези са Законом о информисању: Први је одлука Уставног суда која ће бити прилика да се на конкретном примеру провери његова независност од политичких утицаја. Изазов лежи у томе што ће пре Уставног суда своју „пресуду” изрећи угледна група правних стручњака које је омбудсман Саша Јанковић ангажовао да му дају своје мишљење о овом питању. Ако добијемо два супротстављена става (са једне стране стручњаци а са друге Уставни суд) добићемо потврду да је, ако ништа друго, пред нама закон који се може различито тумачити, што значи да ће све будуће судске одлуке донете на основу овог закона бити под сумњом да је „тумачење” изведено на основу политичког или неког другог притиска. Дода ли се овоме и изјава председника Трговачког суда који сматра да би било логичније да неки други суд буде надлежан за овај закон и да ће им бити потребна додатна обука, сумњи никад краја.

Наша влада тврдоглаво одбија да одговори на захтеве јавности да поштује обавезу да благовремено отвори јавну расправу о новим законима. Следећи „неспоразум” са заинтересованом јавношћу очекујем у вези са питањем Закона о играма на срећу. Чуо сам да га неко, негде увелико кроји.

директор Грађанских иницијатива

Миљенко Дерета
објављено: 10/09/2009

Последњи коментари

Павле Спиридоновић | 10/09/2009 12:47

Поменути Министар за економију и регионални развој, господин Млађан Динкић, је наздравио пред "малим екранима ТВ пријемника" највећем српском тајкуну, Мирославу Мишковићу, за продају Делта банке италијанској банци за 300 МИЛИОНА ЕВРА, а да притом ни динар пореза није плаћен држави Србији. Истовремено је био у Влади чији је премијер у свом кабинету "продао" C-market истом тајкуну (са партнером Миланом Беком). Боље је да не губимо време причајући о решењу проблема корупције, док имамо такве премијере и министре. Сви улећу у исту замку, сетимо се СПС-a и ЈУЛ-а током деведесетих, то су данас ДС и Г-17 Плус, као клонирани. СПС (ДС) има визију, а ЈУЛ (Г-17 Плус) уме да управља јавним предузећима како би "чували" ресурсе Србије. А, у суштини исти људи који су управљали СПС-ом су данас "авангарда" ДС-а (често се чује како је Ивица најбољи министар коме је свака на месту и он ће да нас одведе у Европу), а такође је очигледно да је ЈУЛ у потпуности узор по коме је направљен и како се "развија" Г-17 Плус - ароганција и похлепа без икакве одговорности - Био је у праву Млађан Динкић када је прошле године рекао да је Светска криза развојна шанса за нашу привреду, он је то стварно искористио за „своје“ тајкуне.

Sasa  | 10/09/2009 13:12

Svetska banka i MMF su dve razlicite institucije. Bilo bi lepo da autor teksta o tome povede racuna.

citac  | 10/09/2009 14:17

Nauku vrednovati koliko je ona prisutna, ili, njene refleksije (pozitivne) u svakodnevnom zivotu. Pojednostavljeno. Dakle, njeno absorbovanje, na nauku mislim uopsteno, sposobnost da prodre u sve pore zivota, u kulturu, zdravstvo, u obrazovanje, u tehniku i tehnologiju, da prodre u privredu, kao povratna sprega, podrazumevam, posebno u moralnu i duhovnu sferu, kao necega suprotnog od moralnog nihilizma, jer, ako je nauka - larpurlartizam, "suplje turiranje u leru", onda je to teska bolest. Drustva u celini. Ta teska bolest se zove moralni nihilizam. Ili! Tesko je i napisati: Srbija, danas.