Najveći izazov za Srbiju sledećih dana biće filozofske prirode, odnosno kako ubediti građane Srbije da će misija Euleks biti statusno neutralna, da neće primenjivati Ahtisarijev plan „nadzirane nezavisnosti” za Kosmet, iako se Euleks upravo zbog toga i nalazi u tom planu, i da će sve ostati u skladu sa Rezolucijom UN 1244, po kojoj je Kosmet deo suverene Srbije, ali to za oko 50 država sveta trenutno i nije tako. Pa će se pripadnici Euleksa na Kosmetu za svaki problem u svom radu, ako žele da budu statusno neutralni, valjda obraćati predstavnicima UN, ako njih ubuduće i bude na Kosmetu, jer oni treba sa dolaskom Euleksa da napuste južnu srpsku pokrajinu. Ili će svako pitanje morati da rešavaju zajedno sa Beogradom i Prištinom? Ili će Unmik ostati na severu Kosmeta, pa će Euleks tu preko Unmika biti statusno neutralan, dok će u ostalim delovima Kosmeta, koje Unmik treba da napusti, Euleks, zapravo, sarađivati sa predstavnicima vlasti Marsa?

Da sve to i nije tako komplikovano i da nije sve u mašti zluradog novinara, pobrinuli su se ovih dana i generali vojske Srbije: održana je generalštabna ratna vežba pod nazivom „Obuka–2008”. U zamračenim podzemnim salama duboko ispod zemlje, na elektronskim mapama, u strogoj tišini koju je remetilo samo diskretno zujanje i svetlucanje supersnažnih kompjutera proigravan je rat između dve države na Balkanu, između Panonije i Rodopije, odnosno zona združene ratne operacije proširena je i na teritoriju Balkanije i oko 100 kilometara u dubinu Balatonije...

Kakav je to bio „sajens fikšn” scenario, one nekadašnje vežbe JNA bile su prava dečja igra u jasnoći ideje odbrane i napada u odnosu na ovaj rat Panonije i Rodopije sa „sufliranjem” Balkanije i Balatonije. Naime, na najvećem posleratnom manevru od 1945. godine pa sve do danas, „Sloboda 71”, JNA je proigravala odbranu od invazije snaga NATO-a iz pravca Italije i vežbe su bile na području Slovenije i Hrvatske. Godinu dana kasnije na manevrima „Podgora 72”, ratna mornarica, ratno vazduhoplovstvo i kopnene snage proigravale su odbranu od napada NATO-a na jadranskom vojištu, odbrana od invazije na pravcu Splitskih vrata. Na manevrima „Jedinstvo 83” u Makedoniji proigravana je odbrana od napada iz pravca Bugarske, iako se rukovodstvo vežbe ljutilo na sve one novinare koji su tražili da se imenuje ko je „plavi”.Upravo tada, u Makedoniji 1983. godine započelo je i „muljanje” oko imena eventualnog napadača na Jugoslaviju u teoriji i praksi naših ratnih igara.

Naravno, išlo se prvo na ukidanje „plavih” i „crvenih”, jer to je eto zastarelo, iako te boje NATO i danas koristi, a vidim da te boje koriste i demokrate i republikanci u SAD. I tako stigosmo do Panonije, Rodopije, Balkanije i Balatonije.

Elem, situacija je sledeća. Loši bilateralni odnosi Panonije i Rodopije deo su istorijskog nasleđa, a dodatno su opterećeni i međunarodnim sporazumom o ukidanju jedinstvene monarhije i pripajanju dela teritorije južno od reka Save i Dunava zemlji Panoniji. Rodopija se nikada nije pomirila s gubitkom tog dela teritorije. U poslednjih desetak godina u nekoliko navrata postavila je pitanje revizije međunarodnog sporazuma, kojim je kao uzročnik svetskog sukoba izgubila deo teritorije.

Do tog momenta pokušavam da u scenariju naše generalštabne vežbe „Obuka–2008” u Rodopiji prepoznam nekadašnju Austrougarsku monarhiju i cara Franju Josifa, ili nadvojvodu Ferdinanda. Iako se ne spominje i Gavrilo Princip, Mlada Bosna i ostalo. Za kraljevsku kuću Karađorđević ne znam kako će reagovati.

No, idemo dalje, započeti ekonomski razvoj Rodopije ograničava nedostatak ruda i energenata zbog čega je započela jaku diplomatsku borbu za reviziju mirovnog sporazuma i povratak suvereniteta nad izgubljenim delom teritorije, bogatim ugljem i rudama.

Koji je to deo izgubljene teritorije na ovim prostorima bogat ugljem i rudama? Kosmet? Da li je Srbija onda Rodopija? Hm, Rodopija procenjuje da će u slučaju da ratom povrati suverenitet nad delom izgubljene teritorije južno od reka Save i Dunava, međunarodna zajednica reagovati blago i nejedinstveno. Zbog čega je i započela tajne i intenzivne pripreme za agresiju na Panoniju u kojoj je situacija narušena i secesionizmom manjinskog stanovništva Rodopije, građanskom neposlušnošću ekstremističkih grupa i incidentima sa policijom u pograničnom području.

Ha, kako vam sve to izgleda? Ko su tu Srbi, Albanci, možda i Mađari? A tek Bugari? Rodopija ima podršku dela članica Saveta bezbednosti UN, Panonija ne sme prva da napadne, takođe Panonija ne sme da ispolji nikakva dejstva na teritoriju Balkanije, koja opet neće vojno pomagati Rodopiju. Glavni pravac napada vojske Rodopije je Jagodina–Lapovo–Velika Plana–Mladenovac–Beograd, pomoćni pravci napada su Užice–Valjevo–Šabac i Bor–Petrovac–Požarevac. Prethodno je Rodopija koncentrisala snage na liniji Kraljevo–Paraćin–Prokuplje–Novi Pazar i pružila pomoć secesionistima u oblasti Loznica–Valjevo–Kosjerić–Bajina Bašta.

Koliko god da sam se trudio nisam mogao da sagledam granice ni Rodopije ni Panonije. O Balkaniji i Balatoniji da i ne govorim. Je li Panonija samo do Čačka, a Rodopija južno od Čačka, je li Srbija po tom scenariju podeljena država, ko je u toj igri ignorisao snage u Nišu, kao i u Lađevcima.

Ili je sever Kosmeta u pitanju, ili je sve to samo igra. Praksa bez filozofskog stava.