Цела ствар ме мало подсећа на пар који је годинама живео у лошем браку: Едита Тахири и Борко Стефановић. Треба само анализирати погледе које они размењују. Већ неко време они се састају са адвокатом, Робертом Купером, да би се договорили о разводу и једино питање на које још треба наћи одговор гласи: када и како ћемо све то рећи деци. Заправо, детаљи развода се разрађују, али деци се све то још увек не саопштава. Деца су, наравно, Срби на северу Косова. Шире тумачење те бракоразводне парнице дозвољава и да смо, заправо, деца сви ми. У политичком смислу. Јер, ако је Косово по Уставу саставни део Србије, онда су сви Албанци са Косова наши држављани, онда Едита и Борко разговарају сами са собом. А када преговарате сами са собом онда никада не морате да попустите, тако да ваше јавно мњење никада и није изненађено.

Но, ако Едита и Борко желе да буду што више одвојени, онда је потребно што више њихове међусобне сарадње, то је парадокс ове бракоразводне парнице, односно мира. Нови уступци, нови односи и нова политика. Али када све то рећи деци?

Наиме, деца нападају војнике Кфора на административним прелазима? Јер су их на то нахушкали локални криминалци који на том простору шверцују нафту и све остало? Можда криминалци плаћају и народ да дежура на барикадама?Све је могуће, чак и очита и спинована замена теза. Шта је узрок, а шта су последице? Је ли по фамозном Бан Ки Муновом плану за Косово од шест тачака било предвиђено да на административним прелазима Јариње и Брњак нема цариника из Приштине? Јесте, то лепо пише у том документу на темељу којег је на Косово и стигао Еулекс. Да ли су Еулекс и Кфор, довозећи приштинске царинике хеликоптерима на те прелазе, срушили тај план? Јесу. Да ли је држава Србија у некој озбиљнијој форми поставила то питање Бан Ки Муну, који је аутор тог плана? Није. Зашто није? Зашто се о томе ћути? Бан Ки Мунов план од шест тачака за Косово међународни је документ, он треба да јача међународно право. Свако ко жели да води политику мира мора да јача међународно право, не сме да га слаби тиме што ћутке прелази преко његовог очитог кршења.

„У рату на Косову, рату против Југославије 1999. године НАТО је одбацио све своје обавезе, наступио је насилно, без неопходног мандата УН, прекршио је међународно право”, изјавио је за лист „Ди велт” од 7. октобра 1999. године бивши немачки министар Оскар Лафонтен, који је поднео оставку 12 дана пре почетка бомбардовања Југославије.

Роберт Шер у „Лос Анђелес тајмсу” од 17. јуна 1999. у тексту под насловом „Шта сад?” пише „да је у односу на захтеве из Рамбујеа НАТО по Кумановском споразуму одустао од захтева да своје трупе распореди по целој територији Југославије, да је пристао на примат УН при вођењу мисије на Косову, и да је НАТО пристао да суверенитет Србије неће бити доведен у питање каснијим референдумом о независности, како је то било предвиђено споразумом из Рамбујеа”. Шта смо после видели у пракси? Кршење међународног права од стране НАТО-а. Игнорисање тог кршења од стране УН. Што све показује како се као држава котирамо у хладној рачуници реалполитике.

И сада одједном за све је крив неки Звонко Веселиновић, који је л’ те преко Јариња и Брњака шверцује нафту? Он је крив за експлозију насиља, за каменице по Кфоровим војницима, бојеву муницију коју је Кфор испалио на народ. Звонко је, како рече министарка правде госпођа Снежана Маловић, крив и „за нека кривична дела која погађају целокупно друштво и могу да утичу и на међународни положај наше земље”. У реду, нека држава ухапси тог Звонка, нека надлежни поднесу пријаву против Звонка. Али шта ћемо са Бан Ки Муном и његовим планом од шест тачака? Ко ће поднети пријаву против Бан Ки Муна што је дозволио да пропадне његов план, који смо и ми као држава потписали? Постоји кривично дело довођења у заблуду, Бан Ки Мун нас је свесно обмануо. Заправо је Бан Ки Мун обмануо и Звонка, јер је он ваљда помислио да и даље може преко Јариња са својом нафтом без царине. Е, не може,Звонко, не дају. И због Звонка је пропао Мунов план од шест тачака.

Неким нашим политичарима није дуго требало да успоставе узрочно-последичну везу између Звонка и Муна, о чему се говорило на тајној седници Одбора за безбедност Скупштине Србије. Спин доктори су лепо изабрали ко ће да српској нацији објави епохално откриће, да открије државну тајну да је неко од народа на барикадама у гужвању украо неком америчком војнику пушку М-16. Јер то ће утицати на међународни положај наше земље, пошто дотична М-16 још није враћена. Једна пушка, мало каменица, и оде Косово? А државна тајна? „Как се земе”, рекли би Хрвати.

У глобалном свету и у тржишној привреди, свака вредност може да се преобрати у робу, па чак и развод брака, односно мир на Косову. Наравно, под условом да је цена прихватљива и Едити и Борку.