Kad god uđem u neku od većih samousluga u gradu, a to su uglavnom ,,Maksijeve”, nađem se u Evropi, iako ponekad u to posumnjam, uglavnom zbog iritirajuće „opa-cupa” muzike, i zapuštenih toaleta. Kad po završenoj kupovini dođem do kase, izlazim iz Evrope, kakve-takve, i postajem deo neevropske montipajtonovske scenografije.

Levo, između mene i kase, od visine ramena pa nagore, ogroman je pano, s reklamom „kamela”; u suštini, to je stranica velike police za cigarete. Prva rečenica pri vrhu panoa upozorava namernika da je na raspolaganju nova 100^scigareta, dakako, opasna po zdravlje, a onda vam se daje procentualni sadržaj tri glavna otrova: katrana, nikotina i ugljen-monoksida.

Pri dnu panoa, jasno je vidljiv tekst koji nas obaveštava da ta cigareta ne samo da šteti zdravlju nego i da izaziva i rak, i tako dalje, što je psihološki trik, poznat kao „ignorisanje viđenog zbog navike”.

Sve to suprotno je zdravoj pameti, ali i idejama iz Nacrta zakona o zaštiti stanovništva od duvanskog dima, koji zbog konfuznog i preterano kompromisnog teksta ni ,,Maksi” nije dobro razumeo, pa u svom sastavu ima fine kafeterije u kojima odrasli slobodno puše, dok dečica srećno i veselo trčkaraju naokolo.

U Evropi, malo šta je isto kao ovde, a pogotovo, kad je pušenje u pitanju. Tamo ni naučni časopisi od reputacije neće ubuduće štampati rezultate medicinskih istraživanja finansiranih iz fondova duvanske industrije. Prošle 2009. u decembru, ,,PloS Medicine”, poznati medicinski onlajn časopis, odlučio se na prioritet istraživanja uslova i faktora rizika koji dovode do najtežih bolesti, imajući u vidu da je pušenje, nesumnjivo, jedan od njih. Duvan direktno ubija preko četiri miliona ljudi godišnje, a indirektno još više. ,,PloS Medicine” ne želi članke finansirane otrovnim novcem, jer duvanska industrija nema nikakvog pravog razloga da daje novac za poboljšanje javnog zdravlja. Ukoliko to želi, dovoljno je da zatvori svoje pogone.

Istraživanja uticaja pušenja na zdravlje, zasuta zlatnom kišom novca iz oblaka duvanskog dima, uvek daju rezultate koji relativizuju ubilački efekt pušenja, a publikovanje tako nečega, smejanje je u lice svim mislećim ljudima. Duvanska industrija potpomaže i ponosno ističe istraživanja koja nisu u vezi sa duvanom, ali to je forma reklamiranja. Pored časopisa ,,PloS Medicine” na prekid publikovanja članaka, finansiranih iz fondova fabrika cigareta, odlučili su se i onlajn časopisi ,,PloS MedicineOne”, i ,,PloS MedicineBilogy”, kao i još neki poznati časopisi u štampanom formatu, uglavnom orijentisani na kancer pluća.

Ali duvanska industrija nije jedina koja iz očiglednih sebičnih interesa finansira naučna istraživanja. Tu su i farmaceutske kompanije koje, po pravilu, finansiraju i kliničke oglede iz kojih bi trebalo videti kakvi su učinci njihovih lekova. To je kao kad biste trenera jednog fudbalskog tima postavili da sudi u meču između njegove i protivničke ekipe.

S pojavom „sigurnih cigareta”, reklamiranih u poslednje vreme, nastao je novi problem, jer i industrija duvana traži kliničke oglede koji bi pokazali da sigurne cigarete ne izazivaju rak, iako zna da je tako nešto stupidno i amoralno. Duvanska industrija, u stvari, ubeđuje svoje potrošače da je skok s desetog sprata bezbedniji od skoka s devedesetog. Teško je ne dovesti u pitanje i moral države koja svesno žrtvuje živote značajne grupe svojih neuviđavnih građana s cigaretama u ustima, da bi od oporezivanja duvanske industrije i njenih proizvoda obezbedila novac za svoj budžet, a onda ga dobrim delom bukvalno bacila na lečenje i spasavanje tih istih pušačkih života. Sličnost države i pušača jeste u obostranom manjku morala budući da bespogovorno finansijski i zdravstveno kažnjavaju nepušače. Sličnost države i nepušača jeste u nepovratnom gubitku sredstava namenjenih neodgovornoj pušačkoj grupi, čije skupo lečenje (karcinoma pluća, da ne idem dalje) ima malo smisla i još manje uspeha (prvi smo u Evropi po broju umrlih).

Preterano kompromisni nacrt zakona samo je slika i prilika sredine u kojoj živimo, ali i kratkovide politike ljudi zaduženih za narodno zdravlje. Sve osim potpune zabrane pušenja u svim javnim prostorima, prostorijama i na ulicama, samo je igrarija koja održava u životu legitimitet cigareta, ali i jedinstveni apsurd: cigarete su jedini toksični, kancerogeni proizvod u svetu, koji ima državnu dozvolu za proizvodnju, slobodni promet i unošenje u ljudski organizam gde će izazivati rak. Dixi et salvavi animam meam (Rekoh i spasih dušu svoju).

*Profesor univerziteta