Nebojša Katić
KADA OLUJA PROĐE
Kada se svetska ekonomska kriza okonča, na njenim razvalinama će ostati neuposleni industrijski kapaciteti, obilje novoštampanog novca i ogromni državni dugovi. Ovako lošem obilju na jednoj strani pridružiće se oskudica hrane na drugoj.
Višak industrijskih kapaciteta je nastao usled ogromne tražnje za robom iz vremena pre izbijanja svetske ekonomske krize. Tražnji koja je počivala na velikoj kreditnoj ekspanziji je došao kraj i proteći će mnogo vremena pre nego što slobodni kapaciteti ponovo budu u punom pogonu.
Spasavajući svoje finansijske sisteme, razvijene zemlje su štampale enormne količine novca. Kada privrede izađu iz recesije, taj novac će morati da se povuče i poništi. Ako se sa povlačenjem novca porani, recesija će se ponovo vratiti. Ako se zakasni, svetska ekonomija će ući u opasan inflatorni ciklus. Pravi trenutak nije lako prepoznati.
Države su napravile i ogromne budžetske deficite koje će decenijama morati da refinansiraju na finansijskim tržištima, čime će podizati tražnju za kapitalom. Kamatne stope će zato rasti, novca za privatni sektor će biti manje, a privredni oporavak će biti usporen.
To će i za Srbiju biti veoma loš ambijent. Priliv industrijskih investicije će biti slab, dok će rast kamatnih stopa dodatno otežati otplatu dugova koji se gomilaju. Postoji ipak jedan globalni trend koji Srbiji ide na ruku. U poslednje tri godine došlo je do velikog povećanja cena hrane na svetskom tržištu, i taj trend je nezaustavljiv.
Ovakva kretanja se više ne daju objasniti samo klimatskim faktorima, ciklusima u proizvodnji hrane, ili padom vrednosti dolara (preko koga se cene hrane iskazuju). Skok cena hrane ima u sebi maltuzijansku dimenziju i vezan je za eksplozivni rast svetske populacije. Povećana tražnja sada dolazi iz dinamičnih i mnogoljudnih država u razvoju. One moraju obezbeđivati sve veće količine hrane, zadovoljavajući pri tome i promenjenu strukture tražnje. Ove zemlje su sve bogatije, hrane se bolje i raznovrsnije, pa je veliki rast cena mesa, na primer, jasna ilustracija tog fenomena.
Proizvodnja hrane je ugrožena i time što se zemljište sve više koristi za žitarice u proizvodnji biogoriva. Problem preteće energetske oskudice se tako preliva i na tržište hrane i dodatno podstiče rast cena.
Na ovakav izazov može se odgovoriti samo povećavanjem površina koje se obrađuju, i podizanjem produktivnosti u poljoprivredi – to je lakše reći nego učiniti. Nove obradive parcele se mogu dobiti krčenjem šuma, ali taj proces dodatno ugrožava već odavno narušeni ekološki balans. Ako se izuzmu razvijene zemlje, produktivnost u poljoprivredi je i dalje veoma niska, i ti se trendovi ne mogu brzo promeniti. Ovde su potrebna ne samo ogromna ulaganja u poljoprivredu, već isto tako i velika ulaganja u ukupnu infrastrukturu.
U ovakvom ambijentu otpočela je grozničava borba za plodno zemljište u kojoj prednjače potencijalno najugroženiji – Kina i Daleki istok, kao i bogate zemlje Bliskog istoka. One pokušavaju da u Africi, nekim delovima Azije i Južne Amerike kupe ili dugoročno zakupe ogromne površine zemljišta i tako obezbede dugoročne i stabilne izvore hrane. Srećom, umesto topovnjača koristi se novac, ali to ovaj proces ne čini manje kontroverznim. Na ovaj način se potencijalno ugrožavaju dugoročni interesi lokalnog stanovništva i otkupljuje zemlja koja je njihov najvredniji, često i jedini resurs.
Važno je da Srbija razume procese koji su u toku, jer prostora za greške više nema. Uz energetiku i infrastrukturu, poljoprivreda i proizvodnja hrane bi morali biti apsolutni strateški prioriteti. Domaći izvozni potencijal na ovom segmentu je nesporan, ali se procesi ne smeju prepustiti stihiji, očekujući da moć tržišta reši sve probleme.
Srbija svoju strategiju mora učiniti kompatibilnom sa Evropskom unijom. Formulisanje ove strategije otvara ogroman broj pitanja – kako podmladiti i revitalizovati selo, kako podići obrazovni nivo poljoprivrednika, na koje segmente tržišta se usmeriti, kako odgovoriti na ekološka ograničenja, kako povećati konkurentnost i istovremeno obezbediti stabilan ambijent agraru, itd. Revitalizacija sela bi istovremeno dala podstreka i razvoju turizma i etnozanatstva. Konačno, i ne najmanje važno, selo je i mesto kolektivnog pamćenja u kome se čuva duša nacije.
finansijski konsultant
www.nkatic.wordpress.com
Poslednji komentari
КАДА ОЛУЈА ПРОЂЕ Temelj medjunarodnih odnosa su politika i ekonomija, oslonjeni na Medjunarodnom pravu. Finansje su samo dogovor u ekomnomiji, i to regulise segment ekonomije (trziste), shodno politickom konceptu.
Medjutim, kada se Medjunarodno pravo IGNORISE, nastala situacija se zove RAT (ratno stanje). Sada imamo pojavu BANAKRSKOG (kreditnog novca), koji NIJE NOVAC nego "buduci" (nepostojeci novac). Tu nema govora o ekonomiji i trzistu, nema govora o politici (jer joj se suprotstavlja bankarska politika plasmana novca), i sistem NE MOZE da predje u stabino stanje. Znaci, do sada su anarhisti bili u politici i/ili ekonomiji, pa je sistem kolapsirao u diktaturu (politicku ili ekonomsku). Sada to nije moguce: "dogovorena" "banakrska diktatura" je preduslov plasmana kreditnog novca, sto neminovno izaziva anarhiju, i u politici i u ekonomiji. Ali, ne moze da kolapsira u "apsolutnu diktaturu" (NSP i sl).U pitanju je idiotizam idiota (idiotizam je po meri konacnog ishoda). Postojeca FINANSIJSKA diktatura (pravila za plasman kredita), ne mogu da prihvate politicku ili ekonomsku diktaturu. Opet, pokusaj uspostavljanja politicke ili ekonomske diktature, AUTOMATSKI znaci suspenziju "diktature novca". Idiotizam je u tome, sto ne mogu da postoje DVE "apsolutne" ditature, pri cemu je jedna, apsolutna, zeljeni cilj (uvek postoji diktatura NOVCA uz diktaturu u politici i/ili u ekonomiji). Ali, jedno bez drugoga nije moguce:) Protivrecnost, koju nisu shvatili, a grade "infrastrukturu" 100 godina. dok se Marks smeje. Prikrio je (banakrski) koncept i "samouvereno" tvrdio da je kolaps "kapitalizma" neminovnsot. Shvatio je ulogu banakrskih kredita, (o cemu je "muduro cutao"), ali, nije obelodanio da "banakrska diktatura" nije moguca - kontinutalno prozivodi anarhiju. "Pespektiva demokratije"? Pa mora se. prvo shvatiti elementarni marksizam, a u njemu PRVA LEKCIJA: "marksizam" nje politicko-ekonomski sistem, nego SAVRSENI METOD ANARHIJE
Laki insistira na tome kako bi trebalo biti dok mu Vladimir odgovara da ocigledno da u praksi nije tako.I ono sto zbunjuje Lakija je cinjenica da inflacija jos nije pogurala iako je lova bacena medju banke jos prje pola godine.Dio objasnjenja je da je ocigledno da se Wall Street oporavio zahvaljujuci toj lovi al da se ona za sada i obrce samo na Wall Streetu i da nije sisla do publike dakle neki finansijski sistemi sljakaju pomalo autonomno tj iscaseno sami za sebe.Drugi dio vormule je da ono malo love sto je procurilo od Wall Streeta do publike nije izazvalo inflaciju kazuje da su godinama US stvorile dobru rezervu finansijskim mahinacijama vodeci masu troskova vanbilansno(na pr radnicima su iste plate od 70-ih dok je produktivnost porasla za 100% banke razliku vode karoz napuvani Wall Street i dug radnika na kreditne kartice pljus kamata, obrazovanje na kredit, auta i kuce na kredit, zdravstvo na kredit sto je sve u stvari zaradjena radnicka lova, pa onda troskovi rata van bilansa budzeta totales jerbo je budzet unutar onih 24% izglasan od 3tril od 14tril BND) plus da posudjuju na veliko od Kine, Japana, EU, arapa.Po jednoj informaciji je upumpano preko 11 triliona do sada i Bernanke trazi jos po drugoj je cifra i veca i na pitanje Congresa a sta sa inflacijom on veli da ce lovu blagovremeno povuc iz opticaja ne objsnjavajuc kako.Kako rece Shama ako su i ucemu genijalci onda je to u mastovitosti u finansijama od dinara prave tri...Pa bujrum moze svako da se ucipi ako misli da ima Brione u rezervi...
Troskovi rata do sad preko 3 tril trgovinski deficit Merke preko 5tril, preko 1 tril se vodi kao budzetski deficit, finansijski deficit prema inostranstvu se ne zna uglavnom preko nekolko stotina tril(to je ono obecano na kreditnim derivatima), unutrasnji dug preko 62tril vodi se vanbilansno jerbo se pokriva iz taksi za Medicade i Madicare a love nema, troskovi zdravstva porasli preko 10% od 2,1 tri i sad je recimo 2,4 tril a od prosle godne BND pao izmedj 5-10% itd...Ko slozi cifre alal mu cufte zasluzuje da zamijeni Bernankea na pozicijii centarfora Fed-a...
