Небојша Катић
КАДА ОЛУЈА ПРОЂЕ
Када се светска економска криза оконча, на њеним развалинама ће остати неупослени индустријски капацитети, обиље новоштампаног новца и огромни државни дугови. Овако лошем обиљу на једној страни придружиће се оскудица хране на другој.
Вишак индустријских капацитета је настао услед огромне тражње за робом из времена пре избијања светске економске кризе. Тражњи која је почивала на великој кредитној експанзији је дошао крај и протећи ће много времена пре него што слободни капацитети поново буду у пуном погону.
Спасавајући своје финансијске системе, развијене земље су штампале енормне количине новца. Када привреде изађу из рецесије, тај новац ће морати да се повуче и поништи. Ако се са повлачењем новца порани, рецесија ће се поново вратити. Ако се закасни, светска економија ће ући у опасан инфлаторни циклус. Прави тренутак није лако препознати.
Државе су направиле и огромне буџетске дефиците које ће деценијама морати да рефинансирају на финансијским тржиштима, чиме ће подизати тражњу за капиталом. Каматне стопе ће зато расти, новца за приватни сектор ће бити мање, а привредни опоравак ће бити успорен.
То ће и за Србију бити веома лош амбијент. Прилив индустријских инвестиције ће бити слаб, док ће раст каматних стопа додатно отежати отплату дугова који се гомилају. Постоји ипак један глобални тренд који Србији иде на руку. У последње три године дошло је до великог повећања цена хране на светском тржишту, и тај тренд је незаустављив.
Оваква кретања се више не дају објаснити само климатским факторима, циклусима у производњи хране, или падом вредности долара (преко кога се цене хране исказују). Скок цена хране има у себи малтузијанску димензију и везан је за експлозивни раст светске популације. Повећана тражња сада долази из динамичних и многољудних држава у развоју. Оне морају обезбеђивати све веће количине хране, задовољавајући при томе и промењену структуре тражње. Ове земље су све богатије, хране се боље и разноврсније, па је велики раст цена меса, на пример, јасна илустрација тог феномена.
Производња хране је угрожена и тиме што се земљиште све више користи за житарице у производњи биогорива. Проблем претеће енергетске оскудице се тако прелива и на тржиште хране и додатно подстиче раст цена.
На овакав изазов може се одговорити само повећавањем површина које се обрађују, и подизањем продуктивности у пољопривреди – то је лакше рећи него учинити. Нове обрадиве парцеле се могу добити крчењем шума, али тај процес додатно угрожава већ одавно нарушени еколошки баланс. Ако се изузму развијене земље, продуктивност у пољопривреди је и даље веома ниска, и ти се трендови не могу брзо променити. Овде су потребна не само огромна улагања у пољопривреду, већ исто тако и велика улагања у укупну инфраструктуру.
У оваквом амбијенту отпочела је грозничава борба за плодно земљиште у којој предњаче потенцијално најугроженији – Кина и Далеки исток, као и богате земље Блиског истока. Оне покушавају да у Африци, неким деловима Азије и Јужне Америке купе или дугорочно закупе огромне површине земљишта и тако обезбеде дугорочне и стабилне изворе хране. Срећом, уместо топовњача користи се новац, али то овај процес не чини мање контроверзним. На овај начин се потенцијално угрожавају дугорочни интереси локалног становништва и откупљује земља која је њихов највреднији, често и једини ресурс.
Важно је да Србија разуме процесе који су у току, јер простора за грешке више нема. Уз енергетику и инфраструктуру, пољопривреда и производња хране би морали бити апсолутни стратешки приоритети. Домаћи извозни потенцијал на овом сегменту је неспоран, али се процеси не смеју препустити стихији, очекујући да моћ тржишта реши све проблеме.
Србија своју стратегију мора учинити компатибилном са Европском унијом. Формулисање ове стратегије отвара огроман број питања – како подмладити и ревитализовати село, како подићи образовни ниво пољопривредника, на које сегменте тржишта се усмерити, како одговорити на еколошка ограничења, како повећати конкурентност и истовремено обезбедити стабилан амбијент аграру, итд. Ревитализација села би истовремено дала подстрека и развоју туризма и етнозанатства. Коначно, и не најмање важно, село је и место колективног памћења у коме се чува душа нације.
финансијски консултант
www.nkatic.wordpress.com
Последњи коментари
КАДА ОЛУЈА ПРОЂЕ Temelj medjunarodnih odnosa su politika i ekonomija, oslonjeni na Medjunarodnom pravu. Finansje su samo dogovor u ekomnomiji, i to regulise segment ekonomije (trziste), shodno politickom konceptu.
Medjutim, kada se Medjunarodno pravo IGNORISE, nastala situacija se zove RAT (ratno stanje). Sada imamo pojavu BANAKRSKOG (kreditnog novca), koji NIJE NOVAC nego "buduci" (nepostojeci novac). Tu nema govora o ekonomiji i trzistu, nema govora o politici (jer joj se suprotstavlja bankarska politika plasmana novca), i sistem NE MOZE da predje u stabino stanje. Znaci, do sada su anarhisti bili u politici i/ili ekonomiji, pa je sistem kolapsirao u diktaturu (politicku ili ekonomsku). Sada to nije moguce: "dogovorena" "banakrska diktatura" je preduslov plasmana kreditnog novca, sto neminovno izaziva anarhiju, i u politici i u ekonomiji. Ali, ne moze da kolapsira u "apsolutnu diktaturu" (NSP i sl).U pitanju je idiotizam idiota (idiotizam je po meri konacnog ishoda). Postojeca FINANSIJSKA diktatura (pravila za plasman kredita), ne mogu da prihvate politicku ili ekonomsku diktaturu. Opet, pokusaj uspostavljanja politicke ili ekonomske diktature, AUTOMATSKI znaci suspenziju "diktature novca". Idiotizam je u tome, sto ne mogu da postoje DVE "apsolutne" ditature, pri cemu je jedna, apsolutna, zeljeni cilj (uvek postoji diktatura NOVCA uz diktaturu u politici i/ili u ekonomiji). Ali, jedno bez drugoga nije moguce:) Protivrecnost, koju nisu shvatili, a grade "infrastrukturu" 100 godina. dok se Marks smeje. Prikrio je (banakrski) koncept i "samouvereno" tvrdio da je kolaps "kapitalizma" neminovnsot. Shvatio je ulogu banakrskih kredita, (o cemu je "muduro cutao"), ali, nije obelodanio da "banakrska diktatura" nije moguca - kontinutalno prozivodi anarhiju. "Pespektiva demokratije"? Pa mora se. prvo shvatiti elementarni marksizam, a u njemu PRVA LEKCIJA: "marksizam" nje politicko-ekonomski sistem, nego SAVRSENI METOD ANARHIJE
Laki insistira na tome kako bi trebalo biti dok mu Vladimir odgovara da ocigledno da u praksi nije tako.I ono sto zbunjuje Lakija je cinjenica da inflacija jos nije pogurala iako je lova bacena medju banke jos prje pola godine.Dio objasnjenja je da je ocigledno da se Wall Street oporavio zahvaljujuci toj lovi al da se ona za sada i obrce samo na Wall Streetu i da nije sisla do publike dakle neki finansijski sistemi sljakaju pomalo autonomno tj iscaseno sami za sebe.Drugi dio vormule je da ono malo love sto je procurilo od Wall Streeta do publike nije izazvalo inflaciju kazuje da su godinama US stvorile dobru rezervu finansijskim mahinacijama vodeci masu troskova vanbilansno(na pr radnicima su iste plate od 70-ih dok je produktivnost porasla za 100% banke razliku vode karoz napuvani Wall Street i dug radnika na kreditne kartice pljus kamata, obrazovanje na kredit, auta i kuce na kredit, zdravstvo na kredit sto je sve u stvari zaradjena radnicka lova, pa onda troskovi rata van bilansa budzeta totales jerbo je budzet unutar onih 24% izglasan od 3tril od 14tril BND) plus da posudjuju na veliko od Kine, Japana, EU, arapa.Po jednoj informaciji je upumpano preko 11 triliona do sada i Bernanke trazi jos po drugoj je cifra i veca i na pitanje Congresa a sta sa inflacijom on veli da ce lovu blagovremeno povuc iz opticaja ne objsnjavajuc kako.Kako rece Shama ako su i ucemu genijalci onda je to u mastovitosti u finansijama od dinara prave tri...Pa bujrum moze svako da se ucipi ako misli da ima Brione u rezervi...
Troskovi rata do sad preko 3 tril trgovinski deficit Merke preko 5tril, preko 1 tril se vodi kao budzetski deficit, finansijski deficit prema inostranstvu se ne zna uglavnom preko nekolko stotina tril(to je ono obecano na kreditnim derivatima), unutrasnji dug preko 62tril vodi se vanbilansno jerbo se pokriva iz taksi za Medicade i Madicare a love nema, troskovi zdravstva porasli preko 10% od 2,1 tri i sad je recimo 2,4 tril a od prosle godne BND pao izmedj 5-10% itd...Ko slozi cifre alal mu cufte zasluzuje da zamijeni Bernankea na pozicijii centarfora Fed-a...
