Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

СОА или производња непријатеља

Недавно је на седници Жупанијске скупштине Сисачко-мославачке жупаније заступник Жељко Солдо (ХСП) вулгарно напао дожупана из редова српске националне мањине Богдана Ркмана (СДСС) док је овај за говорницом одговарао на питање заступника Зденка Корена (ХСП): „Има ли, као бивши припадник српске агресорске војске, сазнања о деловању нових четничких и великосрпских екстремистичких организација на подручју Сисачке жупаније, о чему пише у шестомесечном извештају СОА?” Није ме изненадио напад на Ркмана, јер их је и раније било, већ заступниково позивање на извештај СОА.

У први мах сам помислио да заступник инсинуира како би провоцирао Ркмана с обзиром на то да су Солдо и Корен из исте странке са крајње деснице. Поменути извештај сам пронашао на сајту СОА (www.soa.hr) и у њему у поглављу „екстремизам” пронашао скоро идентичан пасус: „И даље су активне организације и присташе четничких покрета у државама окружења, али и шире. При томе постоје и контакти према истомишљеницима у Републици Хрватској те према осталим организацијама и појединцима с великосрпским идеолошким полазиштима".

На истом сајту пронашао сам и појашњење да у РХ постоје две сигурносно-обавештајне агенције: Сигурносно-обавештајна агенција (СОА) и Војна сигурносно-обавештајна агенција (ВСОА); њихов задатак је прикупљање и анализа података који су од значаја за националну сигурност (безбедност) и који су нужни за доношење одлука у заштити националних интереса. Дакле, у питању је државна институција попут НКВД у бившем Совјетском Савезу, односно ЦИА у Америци или УДБА и бившој СФРЈ, с том разликом што СОА од прошле године јавно објављује неке од прикупљених података.

Само по себи се намеће питање колико су веродостојни јавности доступни подаци СОА о постојању „активних организација и присташа четничких покрета у државама окружења, али и шире"?

Прогнаник сам из Хрватске и прилично сам активан у избегличком корпусу и у Србији и Српској и није ми познато да у њима делују било какве четничке или прочетничке организације. Одавно су се угасиле или заћутале и оне из деведесетих. Истина, друштво окупљено око „Веритаса” залаже се за имплементацију „Плана З-4”, по којем је требало да Срби са подручја САО Крајине добију „државу у држави”. Тај план је предлог међународне заједнице (САД, РФ, ЕУ и УН), Срби из РСК су својевремено одбили да га „приме у руке”, док су га представници Хрватске прихватили као основ за разговоре о коначном решењу хрватско-српског спора, па они који се залажу за његову имплементацију не могу се оквалификовати као „присташе четничких покрета”.

Сва је прилика да је СОА „напамет” избацила у јавност поменуту флоскулу с намером да од Срба и у Хрватској и ван ње прави сталног непријатеља с циљем спречавања њихова повратка и загорчавања живота онима који су остали или се вратили на своја огњишта. Нападајући дожупана из српске националне мањине заступници Жупанијске скупштине Сисачко-мославачке жупаније са десног политичког спектра су се јасно и гласно позвали на извештај СОА, а неки други, и кад се не позивају директно на извјештај СОА, то исто раде на терену нападајући на Србе и њихове историјске, духовне и културне споменике, укључујући и писмо.

На истом сајту пише да СОА самостално или у координацији с другим надлежним телима у РХ прикупља податке и документацију у сврху утврђивања околности почињења ратних злочина за време Домовинског рата и на утврђивању места боравка особа за којима је РХ расписала потернице а налазе се у бекству од кривичне одговорности.

Сада је и мени много јасније како се и двадесет година по завршетку рата производе на десетине нових ратних злочинаца на годишњем нивоу. Наравно, злочинци су Срби и припадници бивше ЈНА. Јасно ми је и зашто се лојални грађани српске националности проглашавају непријатељима. СОА, заправо, спроводи давно зацртану националну стратегију о „коначном решењу” српског питања у Хрватској.

*Документационо-информациони центар „Веритас”

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.