СОА или производња непријатеља

Недавно је на седници Жупанијске скупштине Сисачко-мославачке жупаније заступник Жељко Солдо (ХСП) вулгарно напао дожупана из редова српске националне мањине Богдана Ркмана (СДСС) док је овај за говорницом одговарао на питање заступника Зденка Корена (ХСП): „Има ли, као бивши припадник српске агресорске војске, сазнања о деловању нових четничких и великосрпских екстремистичких организација на подручју Сисачке жупаније, о чему пише у шестомесечном извештају СОА?” Није ме изненадио напад на Ркмана, јер их је и раније било, већ заступниково позивање на извештај СОА.

У први мах сам помислио да заступник инсинуира како би провоцирао Ркмана с обзиром на то да су Солдо и Корен из исте странке са крајње деснице. Поменути извештај сам пронашао на сајту СОА (www.soa.hr) и у њему у поглављу „екстремизам” пронашао скоро идентичан пасус: „И даље су активне организације и присташе четничких покрета у државама окружења, али и шире. При томе постоје и контакти према истомишљеницима у Републици Хрватској те према осталим организацијама и појединцима с великосрпским идеолошким полазиштима".

На истом сајту пронашао сам и појашњење да у РХ постоје две сигурносно-обавештајне агенције: Сигурносно-обавештајна агенција (СОА) и Војна сигурносно-обавештајна агенција (ВСОА); њихов задатак је прикупљање и анализа података који су од значаја за националну сигурност (безбедност) и који су нужни за доношење одлука у заштити националних интереса. Дакле, у питању је државна институција попут НКВД у бившем Совјетском Савезу, односно ЦИА у Америци или УДБА и бившој СФРЈ, с том разликом што СОА од прошле године јавно објављује неке од прикупљених података.

Само по себи се намеће питање колико су веродостојни јавности доступни подаци СОА о постојању „активних организација и присташа четничких покрета у државама окружења, али и шире"?

Прогнаник сам из Хрватске и прилично сам активан у избегличком корпусу и у Србији и Српској и није ми познато да у њима делују било какве четничке или прочетничке организације. Одавно су се угасиле или заћутале и оне из деведесетих. Истина, друштво окупљено око „Веритаса” залаже се за имплементацију „Плана З-4”, по којем је требало да Срби са подручја САО Крајине добију „државу у држави”. Тај план је предлог међународне заједнице (САД, РФ, ЕУ и УН), Срби из РСК су својевремено одбили да га „приме у руке”, док су га представници Хрватске прихватили као основ за разговоре о коначном решењу хрватско-српског спора, па они који се залажу за његову имплементацију не могу се оквалификовати као „присташе четничких покрета”.

Сва је прилика да је СОА „напамет” избацила у јавност поменуту флоскулу с намером да од Срба и у Хрватској и ван ње прави сталног непријатеља с циљем спречавања њихова повратка и загорчавања живота онима који су остали или се вратили на своја огњишта. Нападајући дожупана из српске националне мањине заступници Жупанијске скупштине Сисачко-мославачке жупаније са десног политичког спектра су се јасно и гласно позвали на извештај СОА, а неки други, и кад се не позивају директно на извјештај СОА, то исто раде на терену нападајући на Србе и њихове историјске, духовне и културне споменике, укључујући и писмо.

На истом сајту пише да СОА самостално или у координацији с другим надлежним телима у РХ прикупља податке и документацију у сврху утврђивања околности почињења ратних злочина за време Домовинског рата и на утврђивању места боравка особа за којима је РХ расписала потернице а налазе се у бекству од кривичне одговорности.

Сада је и мени много јасније како се и двадесет година по завршетку рата производе на десетине нових ратних злочинаца на годишњем нивоу. Наравно, злочинци су Срби и припадници бивше ЈНА. Јасно ми је и зашто се лојални грађани српске националности проглашавају непријатељима. СОА, заправо, спроводи давно зацртану националну стратегију о „коначном решењу” српског питања у Хрватској.

*Документационо-информациони центар „Веритас”