Прекјуче је заглављу „Преса” додато: „број 1.000”. Пригодном белешком на четвртој страни у дну, обележен је излазак хиљадитог броја. Користим прилику – како би се то рекло у здравицама – да се придружим честиткама.

Осим броја у заглављу, „Прес”на првој страни доноси још једну реткост. Уместо већ отрцаног „ЕКСКЛУЗИВНО”, пише: ОТКРИВАМО. И ми реч за трку имамо.

А шта то „Прес” открива?

Наднаслов: „Београд спремио одговор Подгорици”, наслов: „Србија ставља Ђукановића на црну листу”, поднаслови: „У случају да Црна Гора у наредна два дана призна независност Косова, Београд планира да забрани улаз у Србију свим представницима режима у Подгорици... Преписаћемо исти рецепт који су САД примениле у борби против режима Слободана Милошевића, каже за Прес саговорник из државног врха.”

А тај је, наравно, „инсистирао на анонимности”. И додао: „Црној Гори нико није поставио услов да призна Косово како би ушла у ЕУ или у НАТО. Црна Гора, за разлику од Македоније, нема ни проблем немогућности да се формира власт без албанских партија. Све то зна Мило Ђукановић, који је сада себе и своју државу довео у јако незгодну ситуацију...”

Како већ правила новинарског заната налажу, „Прес” је питао Црногорце шта о томе мисле. Члан Председништва владајућег ДПС-а у Црној Гори Миодраг Вуковић овако је беседио:

„Када год Србија треба да крене напред, неко јој стави окове на ноге. То је прати већ 15 година. Такве претње и потези могу само да нашкоде Србији и њеним грађанима, као и креаторима оваквих идеја. Уосталом, зар Србија није љута на државе чланице ЕУ које су признале Косово? Повукла је амбасадоре, па их вратила! Зар Србија није причала да ће блокирати Косово, па опет ништа? Зар није рекла да ће Црногорци умрети ако се отцепе, да ће бити ’Берлинског зида’ између нас?...”

Упитан да ли ће Црна Гора признати Косово пре гласања у УН, одговорио је околишно, али јасно да је Црна Гора „мала, независна и рационална држава која се понаша без емоција”.

Дошло време да je безосећајност врлина.

И „Ало!” прекјуче наговештава јубилеј. „Још 10 дана до рођендана”. Тада ће им бити годиница дана. Готово три пута су млађе од „Преса” али су зато „највеће дневне новине у Србији”. Тако им пише у заглављу. Мада је „Борба” већа, писао сам већ, али они не хају. Млади су, па воле да су највећи, најбољи, најјачи и тако даље.

Тако су на прву страну ставили, огроман, носећи наслов: „Дана на челу Управног одбора ’Телекома’”. Наводећи, у поднаслову, шта је по занимању, ко је, пише да је „супруга Вука Драшковић, председника Српског покрета обнове”. Објављена је и њена, још већа слика. Од наслова већа. У тексту, међутим, нигде нико не тврди да ће она бити председник реченог Управног одбора. Напротив. Даница Драшковић је недвосмислено негирала ове тврдње јер „разговори о томе још нису почели”. Других саговорника и нема. Новинар пише да би „требало ” да ће „највероватније...” Само на једном месту пише: „Извор ’Ало!’ каже да ће се све знати наредних дана” (па како кад се у „Ало” већ зна? – прим. С.С.), „али да је прелиминарни договор да СПС-у припадне место директора ПТТ-а, већинског акционара ’Телекома’ а као будући директор се помиње Зоран – Баки Анђелковић, док би Г17 плус добио место председника УО ПТТ-а (Жељко Ивањи). Према овој прерасподели, СПО, односно Даници припало би... ” 

Па бар да су ставили знак питања на наслов...

„Курир” у недељу разматра једну „голу истину”. То је наслов. А ради се о тврдњи извесног Дејана Несторовића који је оптужио брата Наташе Јовановић (функционерке СРС-а) да је крив за нападе на полицију и насиље на митингу Српске радикалне странке. И то пријавио полицији. А зашто је у наслову истина „гола”? Зато што поменути Дејан није било ко, већ „стрипер”. То не значи да црта или воли да чита стрипове, већ да живи од тога што се скида го.

Е, па таква једна личност ољагала је Наташу дибидус: „...она је послушник Војислава Шешеља и прави полтрон (...) Дејане, у политици нема љубави ни мржње, само гази и идеш горе...“

Наташа је порекла да уопште познаје поменуту особу (уз текст је објављена фотографија где су она и Шешељ са њим, загрљени), али то није за ову прилику врeдно посебне пажње као следеће речи Наташе Јовановић: „То што је он вама напричао, то су све глупости и будалаштине. Не могу да верујем да тако реномиран и угледан лист даје публицитет том човеку.”

Није први пут да радикали називају „Курир” реномираним или озбиљним листом.

Такав је за радикале –све док њих не дира.