Удружење новинара Србије прекјуче је упозорило уредништво „Курира” да је објављивањем фотографије самоубице на насловној страни овог дневника, а без заштите лика жртве, прекршило Кодекс новинара Србије и Закон о јавном информисању. „УНС подсећа да је, по Кодексу, дужност новинара да ’поштује приватност, достојанство и интегритет људи’, па и жртве самоубиства.

И не само да је „Курир” објавио фотографију, већ и назив улице и насеља у којем је становала, као и пуно име и презиме несрећнице. Истога дана (20. октобра) слично је урадила и „Газета”, али ни УНС, ни НУНС то нису запазили.

На првој страни „Газете” објављен је наслов „Убила га трафика!!!”. (Не знам што су ставили само три знака узвика? Могли су их наређати и више.) Уз наслов је објављена фотографија човека с потписом: „Самоубиство због банкрота... Б. Д.”. Објављено је и колико има година и адреса трафике у којој je подигао руку на себе, али – какве ли обзирности! – није му објављено пуно име и презиме.

У истом броју поменутог дневника (20. октобра) прочитам да ће сутра (21. октобра) Београд обележити 64 године од ослобођења у Другом светском рату, а у „Ало!” да ћемо од Нове године моћи јевтиније у Европи да пазарујемо магарце.

Тако гласи и наслов: „Појевтињују европски магарци”. (Код нас су још на цени.) У тексту је наведено шта ће све појевтинити од Нове године, када ступи на снагу прелазни трговински споразум са ЕУ. Обрадовала ме је вест из наслова јер одавно бих да купим то живинче, али када сам се задубио у састав не би ли шта поближе сазнао, испоставило се да ће од 1. јануара царине бити потпуно укинуте за животињску храну. За псе, мачке, коње, магарце, муле и мазге, говеда...

Нити је ослобођење Београда обележено 21. октобра, нити су магарци појевтинили. Што се потоњег тиче – када им је већ био потребан привлачан наслов који нема везе са текстом и истином – боље је да су написали да ће европски магарци поскупети. После разочарања, из текста би се сазнало да нису скупљи па би се читалац обрадовао.

У већ поменутом броју „Курира” с насловном страницом на којој је фотографија несрећнице која је скочила с петог спрата, на истој страни, најављен је и текст који је опремљен овако, са све наднасловом, насловом и поднасловом: „Алавост без границе. Је л’ ти мало, бре! Зорану Лилићу није довољно 105.000 динара које добија сваког месеца по Закону о председнику, него тражи и канцеларију, саветника, секретара, службени аутомобил и возача. Иако су му рекли да у Палати ’Србија’ нема места, Лилић не одустаје од резиденције на Булевару Михајла Пупина.” У тексту на петој страни, између осталог, пише и да је „Војислав Коштуница одбио све привилегије које за себе тражи Лилић”.

Ово ме је подсетило на напис у последњем „Недељном телеграфу”, где се на четири стране, са све фотографијама, приповеда о Ворену Бафету (78), једном од најбогатијих људи на планети (има имовину од 62 милијарде долара) који живи без мобилног, рачунара и возача. Живи у кући коју је купио још 1958. године за 31.000 долара. Узгред буди речено, најавио је да ће у добротворне сврхе дати 85 одсто имовине. Има троје деце које је обезбедио, али не толико да не морају да раде.

Кад смо већ код „Недељног телеграфа”, пада у очи да радо поклања простор одбрани људи који су због нечега притворени, у истрази су, односно где суд још није рекао последњу реч. Обавештава нас, тако, да су „грађани Зрењанина преко Одбора за истину о Горану Кнежевићу покренули необичну акцију подршке свом ухапшеном градоначелнику”. Прикупили су 3.000 потписа да се Кнежевић брани са слободе, а окупиће се и око његове куће да дају подршку његовој породици. (Већ виђено.) Притисак је стигао и од аустријске компаније Vizium Air која најављује преиспитивање инвестиције од 30 милиона евра.

За месец дана почиње суђење руководиоцима компаније „Агрожив” из Панчева, а „Телеграф” је дао три стране њиховој одбрани и извукао наслов „Тражимо фер суђење”. Па ваљда је нормално да суђење буде фер? А ако се покаже да није, онда...

Већина професора Правног факултета у Крагујевцу осумњичених за примање мита враћена је на посао почетком овог месеца, јер суђење, после годину дана, још није почело. Њима је посвећена страна и по. Бранилац Родољуб Степановић каже да „ненормално одуговлачење” погађа осумњичене, јер су под сумњом да су починили кривично дело. И то је тачно.

Али, као што у јавности није било могућности да се чује „друга страна” када је афера настала, тако и у „Телеграфу” сада недостаје „друга страна”.