На почетку историје бејаше немоћ објашњења природних појава… Тада настају религије. Вера у бића чудесне моћи. Било је то, кажу, на средњем ступњу дивљаштва.

И у каснијој историјској причи темељни друштвени феномени објашњавани су религијом… Пре свега, Власт је од Бога. А када је тако све је много јасније. Данас, тврди наука, власт је од народа. Док се власт легитимисала божанским пореклом народ је у то веровао, када се власт почела легитимисати народном вољом, народ у то не верује. Веровало се, раније, свештенству, тим службеницима религије, а верује се и овим данас јер нема доказа да су они ранији били бољи од ових данашњих. Слабо се, међутим, верује у политичаре, те службенике политике и народа. Верујте ми, када би народ питали да ли су политичари службеници народа или слуге Црног Ђавола, већина би рекла да су ови упослени код Црног.

Све у свему, данас, на средњем ступњу цивилизованости, много је друкчије него раније, на средњем ступњу дивљаштва. Уместо да верују, људи данас не верују, уместо да имају поверење, они немају поверење. Уместо да им се прича да је „рад у зноју лица својега“ привремен и да ће на оном свету све бити другачије, или нека друга социјална бајка, неолиберали причају да је „рад у зноју лица својега“ једино решење (ако имате радно место), а да од бољег света нема ништа!

Шта, дакле, бива данас? Како данас људи реагују на своју немоћ у објашњењу друштвених појава? У кога верују, имају ли поверења у кога? Да ли смо постали људи не-веровања (осим у време помрачења сунца и уочи избора) и људи неповерења? Ретки су они у које верујемо, а број људи, институција, организација у које немамо поверење много је већи од броја оних у које имамо поверење?

Питање је, ако су људи у доба средњег дивљаштва измислили религију како би објаснили необјашњиво, шта су ново измислили, на почетку трећег миленијума, да би схватили необјашњиво? Да ли је то наука? Социологија, политикологија? Ако је у доба средњег дивљаштва свима све било објашњиво помоћу воље неке натприродне силе, да ли су данас Јовану Јовановићу објашњиве друштвене појаве помоћу наука, поменутих или неких других... Све ми се чини да је ономад више могла да објасни религија или нека предрелигиозна идеологија, него што данас на почетку Трећег миленијума може да објасни наука.

Да признам и да се поспем пепелом, радим колико могу и колико знам ту негде на периферији једне од поменутих наука, већ приличан број година. Јесте да су ми неке појаве јасне, али је много више оних које не знам да објасним. Не мислим на оне велике и тешко објашњиве, него на неке, рекло би се, мале.

Ево примера. Телевизијска вест од пре неки дан – у неком планинском селу сељанима је дојадило да траже од надлежне електродистрибуције да им почетком Трећег миленијума „доведе“ струју у село, па су одлучили да то ураде сами. И урадили су о свом руву и круву. Бандере, жица и друго шта треба. Али не лези враже, нису нешто учинили како прописи налажу, па електродистрибуција неће да им „пусти струју“. Рекли: Не може, и готово!

Зар не би било људски, да су сељанима рекли: Добро је то што сте урадили, јесте да има неких фалинки, али то ћемо ми отклонити, а за ваш рад и трошак на постављању мреже, смањићемо цену струје за толико и толико, све док вам трају бандере које сте поставили. Али, далеко смо ми од таквог резона. Не знам то да објасним, као што не знам зашто постоји правило да становници села сами и о свом трошку граде путеве, „доводе“ струју“, праве водоводе, „уводе“ телефоне... а становници града све то добијају „на тањиру“, осим ако не живе у деловима града који су близу сеоским подручјима. Исто тако не знам да објасним поменуто реаговање државних електричара. Знам само да укажем на једну од последица тог „неспоразума“. Та последица може да изгледа неважна. Али кад описани случај узмемо као парадигму односа узмеђу грађана и државе, онда неповерење према држави, политици и политичарима – постаје разумљиво и објашњиво. Верујем да је ту један од важних разлога зашто већина нас мисли да су политичари лоши и неспособни, да су подмитљивци и лопови, и уопште, свакојаки!

Да завршим, не знам зашто први пут откад постоји држава (држава, него шта!), није асфалтирала 444 метра дуг сокак, имена непознатог нам Јована Суботића, у центру села Велике Границе у општини Младеновац, када је већ асфалтирала све друге улице у том селу; не знам зашто „Ласта“ нема градску линију до тог села када је центар Граница од центра Младеновца удаљен два и по километра, и када „Ласта“ градским ценама вози и према три до четири пута даљих села. То не знам, али знам последице. Политичари су лоши и неспособни, подмитљивци и лопови, и уопште, свакојаки!

социолог