Sekretarijat za zdravstvo nedavno je pokrenuo inicijativu za promenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kako bi gradske vlasti mogle da kontrolišu rad zdravstvenih ustanova čiji su osnivači. U sekretarijatu smatraju da nije u redu što nemaju u rukama mehanizme za proveru rada domova zdravlja. Profesor dr Dragana Jovanović, sekretar za zdravstvo, kaže da je inicijativu da se takav način rada promeni uputila gradonačelniku Draganu Đilasu. Ona kaže za „Politiku” da je apsurdno to što grad koji je osnovao zdravstvene ustanove, praktično nema mogućnost i da ih kontroliše.

– Razgovarala sam sa gradonačelnikom o tome i on je rekao da će videti da li postoji mogućnost da se nešto u ovoj oblasti popravi preko Zakona o gradu. Čudno je to da grad ima pravo da finansira rekonstrukciju i izgradnju bolnica i domova zdravlja, kao i nabavku medicinske opreme, ali na sve drugo što obuhvata kontrolu rada, broj zaposlenih lekara i sestara, njihov raspored, vrste specijalnosti medicinara, nema nikakvog uticaja. Tako je došlo do toga da se Kliničko-bolničkom centru „Zemun” nametnulo da nedostatak sestrinskog kadra može da nadoknadi tako što će uzeti višak sestara iz domova zdravlja – istakla je dr Jovanović.

Obilazeći domove zdravlja, dodaje ona, naišla je na skaradnu činjenicu da u nekim perifernim kućama, koje imaju nekoliko zdravstvenih stanica čiju je izgradnju potpomogla opština ili grad nema stalnih lekara. Naime, od Komisije za racionalizaciju Ministarstva zdravlja za tako malo područje dozvoljeno je da postoje specijaliste za očno i ušno, kao i defektolog i logoped, a na taj način su zapravo izgubljena četiri izabrana lekara.

– Stvar je u tome da ti ljudi zajedno nemaju posla ni za jedno radno vreme, a ni lekare koji bi trebalo da budu na usluzi onim građanima kojima je pomoć stvarno neophodna. Kao da se zaboravlja da je osnovni smisao da zdravstvena ustanova bude bliža pacijentima. To je samo jedan od negativnih primera – rekla je dr Jovanović.

Doktorka Jovanović zamera i to što oni ne mogu da reaguju ni na žalbe pacijenata da se ne bi prekoračile njihove nadležnosti, jer to mora da „ide” preko inspekcijskih službi Ministarstva zdravlja.

– Kada tražimo od neke zdravstvene ustanove da nas o nečemu izveste, to je sve na nivou dobre komunikacije između nas i te kuće. Takođe, nismo bili upoznati sa ocenjivanjem najboljih ustanova, a rang-listu smo videli u medijima. Tako ne može da funkcioniše dobra zdravstvena zaštita i ako to nije moguće promeniti ja ću se povući, jer ne vidim način da se radi normalno – naglasila je naša sagovornica.

Problemi oko nadležnosti grada i republike nad zdravstvenim ustanovama nastali su, prema rečima dr Jovanović, i oko preventivnih pregleda za rano otkrivanje raka dojke i grlića materice. U ovom slučaju kadrove određuje Ministarstvo zdravlja, uslove obavljanja i naplate tih pregleda RZZO, a Sekretarijat za zdravstvo i zdravstvene ustanove odgovorne su za sprovođenje pregleda, iako u mnogim kućama nema dovoljno radiologa i ginekologa koji bi to trebalo da rade.

U Ministarstvu zdravlja, povodom molbe Sekretarijata za zdravstvo da im se dozvoli da imaju moć kontrole u ustanovama čiji su osnivači, kažu da nisu dobili inicijativu za promenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti ni od gradonačelnika, ni od gradske uprave, ali ni od Sekretarijata za zdravstvo. Samim tim, nisu mogli ni da prokomentarišu ovu problematiku.

D. Davidov-Kesar