Стручњаци комисије за пријем Авалског торња, симбола престонице који се после безмало три године градње поново винуо у облаке, завршавају последње провере и питање је дана када ће издати употребну дозволу, односно зелено светло за дугоочекивано свечано отварање које ће, сазнајемо, убрзо бити уприличено спектаклом. Седница Одбора за изградњу овог горостаса, са министром Оливером Дулићем на челу, заказана је за сутра, а закључци ће бити прослеђени влади која треба да одреди датум отварања али и ко ће газдовати највишом грађевином на Балкану.

– Не видимо препреке да торањ буде прва грађевина у Србији која ће за посетиоце бити доступна тек пошто добије употребну дозволу. Када сваки од чак 20 стручних чланова комисије поднесе извештај предложиће давање дозволе, што ћемо ми одмах и учинити. Очекујемо да се то деси најкасније до краја ове недеље – објаснила је Александра Дамјановић-Петровић, помоћница министра за заштиту животне средине и просторно планирање и додала да торањ затим прелази у руке владе која треба да одреди ко ће управљати њиме. То ће, сазнајемо, сигурно бити неки од државних органа јер је објекат првенствено саграђен парама из државног буџета.

А када „феникс” висок скоро 205 метара који су из пепела дигли неимари предузећа „Ратко Митровић Дедиње” за посетиоце поново отвори врата, на видиковцу ће моћи у сећање заувек да урежу јединствен поглед на целу Шумадију. Док као на длану гледају Смедерево, Колубару и Вршачки брег, у ресторану ће пијуцкати кафу, чај, сок...

Ко ће услуживати госте ове круне планине Авале, још није познато, јер влада треба да донесе одлуку да ли ће ресторан површине 100 квадратних метара бити издат или продат, а затим следи расписивање конкурса. Иста судбина чека и простор величине чак хиљаду квадратних метара са два тоалета смештен у подножју торња.

Како је недавно за „Политику” рекао Србољуб Панић, помоћник директора Републичке дирекције за имовину, ту би требало да буду садржаји који ће посету горостасу учинити још атрактивнијом.

– Идеја је да се подели на неколико локала и изда у закуп како би био економски исплатив али и у складу са основним функцијама торња. Зато је логично да се ту налази, на пример, сувенирница да би ђаци који буду обилазили Авалу са ње понели и успомену. Коначну одлуку о томе шта ће бити смештено подно колоса, донеће влада – рекао је Панић.

Када буде свечано отворен,осим туристичке, Авалски торањ ће имати и значајну телекомуникациону функцију. Његов положај и висину искористиће војска, полиција, мобилни оператери, али и радио и телевизијски емитери. Према речима Радише Петровића, извршног директора емисионе технике РТС-а, без торња не би било ни најављене дигитализације телевизијског програма у Србији.

– Део опреме смо већ поставили и чекамо употребну дозволу како би са Авале квалитетнијим и јачим сигналом био емитован наш Други програм али и програм готово свих телевизија са националном фреквенцијом. Очекујем да боља слика у 500.000 домова дође у наредних месец дана. На пролеће ћемо пустити у рад и други антенски систем који ће територију у полупречнику од 100 километара прекрити сигналом Првог програма РТС-а и многих радио-станица – најавио је Петровић.