Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Битка” за стари Земун

„Битка” за стари Земун
Земунски кеј (Фото Л. Вулетић)

Са намером да заштити аутентични изглед древних делова Земуна, група његових житеља најавила је да ће формирати удружење „Старо језгро Земуна”. У писму нашој редакцији кажу да их тишти наставак преуређења Кеја ослобођења.

„Три четвртине дела између ресторана 'Шаран' и 'Радецки' треба да буде асфалтирано или бетонирано. Тај део кеја припада културно-историјској целини Старо језгро Земуна која се налази под заштитом Градског завода за заштиту споменика културе. Дакле, инвеститор је за све интервенције обавезан да прибави сагласност ове институције, али он то није учинио. Пројекат преуређења није прошао ни јавну расправу”, каже се у писму.

Конкретно, грађани се буне против изградње двосмерне улице на овом месту, којом ће саобраћати аутомобили, доставна возила, па чак и јавни превоз. Они сматрају и да је бициклистичка стаза беспотребна јер ће бити прекратка, а залажу се и да што већа површина буде прекривена зеленилом.

Уређење кеја узводно од „Шарана” поверено је Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу, а она је консултовала још неколико надлежних секретаријата. Ненад Бајић, портпарол дирекције, наглашава да је пројекат добио сагласност ревизионе комисије Министарства животне средине и просторног планирања и да је усклађен са планом детаљне регулације Старог језгра Земуна.

– Дозвола за градњу је прибављена, а радови би требало да почну чим дирекција, из прихода од надокнаде за уређивање грађевинског земљишта, сакупи неопходних 80 милиона динара – каже Бајић.

У саопштењу дирекције наводи се да ће се на крају двосмерне саобраћајнице, дуге нешто више од 410 метара, налазити окретница за интервентна и доставна возила, са њене десне стране биће омогућено паркирање, а пешачка и бициклистичка стаза налазиће се на врху одбрамбеног насипа. Са горњим нивоом шеталишта улица ће бити повезана степеништем и рампама, а на њему ће се, у близини постојећих ресторана, налазити места за седење под перголом, односно тунелом од зеленила, терасе-видиковци и две рампе за спуштање чамаца.

Лидија Котур, пи-ар Градског завода за заштиту споменика културе, потврдила је да се кеј налази у оквиру Старог језгра Земуна, културно-историјске целине од великог значаја за град и државу, и да његов будући изглед мора бити у складу са архитектуром целог тог подручја.

– Потес од „Шарана” до „Радецког” треба да остане у складу са изгледом Гардоша, на чијим падинама је Земун и настао. Овај став садржан је у регулационом плану који има тежину закона, па је за све интервенције неопходно затражити наше услове. Инвеститор је изградњу постојећег насипа за одбрану од поплава почео без консултација са заводом, али су касније добили наше одобрење и наставили да раде. За уређење овог потеса такође им је потребно наше одобрење, а пре свега, важно је користити традиционалне материјале – каже Котурова и додаје да очекује да ће им се неко обратити пре него што радови почну.

У разговору са Миодрагом Дабижићем, историчарем и човеком који у Земуну живи од 1922. године, сазнали смо да постоје и планови да се промени изглед дела низводно од „Шарана”, до Улице Стевана Марковића, односно „Електродистрибуције”, који је пројектовао архитекта Драгутин Капус.

– Намера надлежних је да и овај део обалоутврде прошире. Она, према њиховим плану, треба да улази у воду још око педесетак метара, а Земунци мисле да то не би требало радити јер ће се пореметити изглед Старог језгра Земуна. Ја се залажем за очување језгра, не би ми било право када би се изгубили трагови камене бране на два нивоа, направљене крајем 19. века када је Земун први пут постао град. Неопходно је градити и ојачавати обалоутврду, али треба водити рачуна да стари део кеја и језгро у које је уклопљен, а у коме се види развој архитектуре од старог барока до сецесије, не изгубе своју вредност – каже Дабижић.

И. Јешић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.