Борба да ракија постане српска робна марка

Групација произвођача ракије, новоосновано удружење које је од јуче почело да функционише у саставу Привредне коморе Београда, залагаће се да ово жестоко пиће постане српска робна марка. Први корак, како је рекао Драган Ђурић, председник групације, биће да се измени постојећи Закон о ракији.

– Према старом закону, услове за производњу испуњавало је 2.000 произвођача, а сада по постојећем њихов број свео се на 300. То је апсурдно, јер у нашој земљи постоји 20.000 дестилационих апарата. Промена регулативе је потребна јер је справљање ракије у овој земљи слично игрању фудбала у Бразилу: свако ко има три стабла воћа производи ракију и тврди да је најбоља – рекао је Ђурић и додао да ће организација на чијем је челу убрзо понудити надлежнима нацрт новог закона.

Групација наставља, рекао је он, традицију Удружења „Српска ракија” које се за неколико година рада окитило са пет пехара Новосадског сајма за квалитет. Чини је петнаестак произвођача – седам из Београда и отприлике још толико из унутрашњости Србије.

Они ће се повезивати са државним и градским институцијама, као и научним и образовним установама, организоваће и предавања, семинаре, студијске посете…

Измена закона утолико је битнија јер, према речима Ивана Урошевића, произвођача, 90 одсто промета овог пића код нас је на црно.

– У многим угоститељским објектима ракија је средњег или лошег квалитета. Атестирани произвођачи у Србији раде у просеку са десет одсто капацитета јер им се не исплати да праве веће количине које ће да чаме у подрумима – каже Урошевић.

Групација ће функционисати у саставу Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије при Привредној комори Београда, чији је секретар Миодраг Весели рекао да свих петнаестак произвођача праве искључиво природну, воћну ракију по традиционалној рецептури и у ограниченим количинама. Милан Јанковић, председник Привредне коморе Београда, указао је на потенцијале од брендирања овог пића.

– Уз милионе конзумената у Србији, и десет до двадесет милиона у региону, могли бисмо да имамо још стотину милиона потенцијалних купаца, првенствено на тржишту Русије, Белорусије, Казахстана и околних држава, али и међу нашом дијаспором – изјавио је Јанковић.

Зато ће, према његовим речима, Привредна комора Београда повезивати произвођаче са представницима сродних занимања: лаборантима, технолозима, дизајнерима, комерцијалистима и другима чије би упошљавање значило истовремено отварање нових радних места.

– Од свих држава ЕУ, једино су у Шпанији, Португалу, Италији и Грчкој мали привредници осетили терет кризе. Зато је важно да подржимо овај сектор и да опазимо величину малих привредника – закључио је Јанковић.

Д. Буквић