„Бус плус” није Велики брат

До почетка „електронске ере” наплате карата у јавном градском саобраћају остало је 13 дана. Персонализоване картице извадило је више од 400.000 Београђана, а на 800 места у граду почела је и продаја неперсонализованих пластичних и папирних карата. Медијски прилози или огласи на тему „Бус плуса” су готово свакодневна рубрика, кроз возила ГСП-а крстари 200 контролора са задатком да путницима у непосредном разговору разоткрију све тајне валидирања... Недоумица и непознаница, ипак, још има. Све оно што су наши читаоци желели да знају о „Бус плусу”, а нису имали кога да питају, покушали смо да формулишемо у осам питања и исто толико одговора. 

  1. Да ли је истина да власници персонализованих картица могу у једном дану да своју карту овере на валидатору највише шест пута, односно да имају право на само толико вожњи?

– Власници персонализованих картица имају право на неограничен број вожњи. Дакле, за њих важе исте бенефиције које су имали власници месечних или полумесечних претплатних маркица.

2. Да ли „бус плус” картице важе и на ноћним линијама јавног саобраћаја?

– Систем „Бус плус” не функционише у ноћном саобраћају. Све те линије опслужују искључиво приватни превозници, а они на основу уговора са Градском управом имају право да до краја 2012. године наплаћују карте у својим аутобусима.

3. С обзиром на то да су и власници персонализованих карата дужни да приликом уласка у возило овере своју путну исправу тако што ће је принети валидатору, да ли се на тај начин из контролног центра може пратити кретање сваког корисника?

– Овером персонализоване картице на валидатору, у контролни центар се преносе информације о томе којој категорији корисникапутник припада – да ли је запослен, незапослен, студент, грађанин старији од 65 година и слично, а никако идентитет корисника. На тај начин се добија увид о броју и структури корисника на појединим линијама или у периодима дана. Ти параметри служе да би се кориговао број возила и њихова учесталост на свакој линији понаособ, ради ефикасније организације јавног превоза. Подаци о грађанима су заштићени у складу са Законом о заштити личних података.

4. Да ли ће карте моћи да се оверавају само докје возило на почетном терминалу, односно на станици, или ће то моћи да се учини и у току вожње?

– Формално, карте ће моћи да се овере приношењем читачу и када возило крене из станице, али ваља знати да се рад валидатора блокира већ после пређених 80 метара. Од тог тренутка и контролори почињу проверу путних исправа.

5. Ако се возило поквари, да ли ће путници морати да оверавају персонализоване карте у возилу у које ће прећи, односно да ли су власници неперсонализованих карата дужни да поново плате вожњу?

– Преко специјалних уређаја контролори ће тачно знати у којем возилу је оверена карта и имаће информацију да је то возило остало у квару. Дакле, путници неће морати да поново валидирају персонализовану карту, односно да плаћају вожњу у другом возилу. 

6. Да ли ће власници персонализованих карата, који своју путну исправу не принесу валидатору,платити казну због тог пропуста?

– Корисници и персонализованих и неперсонализованих картица обавезни су да их овере при уласку у возило. Уколико то не ураде, контролори ће им наплатити доплатну карту од 1.500 динара. Исти износ платиће и путник кога контролори у возилу затекну без карте.

7. Ко ће од 1. фебруара обављати контролу карата у возилима ГСП-а, с обзиром на то да наплата више није у делокругу највећег градског превозника?

– Контролорска служба је формацијски део фирме „Апекс”, једне од чланица „Бус плус” конзорцијума. За сада броји 200 радника, који су те послове обављали у ГСП-у, а прихватили су да пређу у другу фирму. Они на дужности неће носити униформе, нити икаква издалека препознатљива обележја (флуоресцентне прслуке), а путницима ће се идентификовати службеном легитимацијом црвене боје.

8. Које фирме чине „Бус плус” конзорцијум? Како ће бити расподељиван новац од продаје карата?

– Конзорцијум на чијем је челу турски „Кенткар” чине и две домаће фирме „Апекс солушнтехнологија” и„Ланус”. Уговором са градом прецизирано је да конзорцијум добија 8,53 одсто прихода од месечне продаје карата. Уговор је потписан на десет година, с тим што град има могућност откупа читавог система, вредног 12 милиона евра, пре истека тог рока.

Д. Спаловић