Међу основцима једино најмлађи ђаци у продуженом боравку ручају кувана јела за време школског дана. Обедују у мање или више сређеним али чистим трпезаријама, по јасно утврђеном менију у који родитељи имају увид. За комплетан ручак дневно издвајају око 150 динара, а у школској кухињи не служе слане и слатке грицкалице и неквалитетну храну.

Кухиња са трпезаријом Основне школе „Владислав Рибникар” преуређена је прошле године. Обновљени су подови. Опремљена је новим намештајем, црвеним и плавим столицама, окречена у ведре боје. Директорка осмолетке Снежана Кнежевић каже да просторија у којој школарци обедују задовољава елементарне санитарне и естетске стандарде али може бити и боље уређена.

– Јеловник је шаролик. Мења се сваке недеље и са обрачунатим енергетским вредностима истакнут је на улазу у школу да би родитељи могли да га прегледају. Од 1.150 основаца наше школе у трпезарији руча 151 ученик првог и другог разреда. Меније су осмислили нутриционисти и прилагодили их потребама деце. А да се она питају сваки дан би јела пире и пљескавице, јер то највише воле – каже Кнежевићева.

Оброк неизоставно садржи супи или чорбу. Паприкаш, спанаћ, пуњене паприке, похована или печена пилетина и кромпир са блитвом, ђувеч са месом, гулаш, ћуфте у сосу, подварак, слатки купус с јунетином, пасуљ... смењују се на листи главних јела, а риба се обавезно сервира једном недељно. Зелена, од купуса, краставаца, цвекле или нека друга сезонска салата је неизоставна. А за десерт добијају воће или домаће посластице – штрудлу са вишњама или циметом, чоколадни колач, лењу питу, жито са орасима.

Потребе трпезарија 68 престоничких основних школа, са најмање 3.500 до више од 4.000 порција дневно опскрби фирма за исхрану и угоститељство „Лидо”. У њеном саставу послују кухиња, пекара, месара, посластичарница.

– Специфични смо по томе што пакујемо појединачне порције. Посуде су херметички затворене и храна се у њима може подгрејати у микроталасној пећници, ако је потребно. У троделну се, рецимо, сервира пире, динстани грашак и месо. Посебно се пакују салата и колач. Уз оброк иде и есцајг за једнократну употребу – појашњава Елизабета Цекић, дијететичар нутрициониста и заменик директора „Лида”.

Из искуства каже да школарци нерадо прихватају спанаћ, кељ, динстану шаргарепу а да се „даве” у помфриту и пљескавицама. Деца више једу него што званични нормативи предвиђају па су и ђачке порције веће.

– Веома је важно да ученици имају такозвани топли оброк, на који се и код куће понекад заборави. Најкорисније би било да га чине супа или чорба, парче меса, ређе свињског а чешће пилећег, уз барено поврће као прилог. За ручак је увек добродошла салата. После оброка воћка. Тако изгледа комплетан оброк, богат хранљивим материјама – објаснила је Ана Тодоровић, нутрициониста дома здравља „Савски венац”.

Нагласила је да компоненте и квалитет исхране диктирају раст и пад имунитета.

– Што је више минерала, витамина, беланчевина, угљених хидрата у храни то је већа шанса да сачувамо здравље. Треба избегавати брзу храну или грицкалице као што су смоки и чипс. Тако ћемо предупредити гојазност и анемију. Деца су неретко малокрвна. У последње време све више њих пати од прекомерне тежине. Гојазна се слабо крећу, а и једна и друга имају мање енергије и концентрације за испуњавање школских обавеза – напомиње Тодоровићева.

-----------------------------------------------------------

Млечна или воћна ужина

Анкетирањем родитеља ђака углавном се одлучује о томе која ће ужина бити заступљена у школи. Предност се, ипак, не може дати ни једној ни другој.

– Воће је неизоставан део здраве исхране првенствено због витаминског састава и обиља влакана која погодују стомаку. Млеко је веома хранљиво, пуно беланчевина, незамењиво у дечјем узрасту јер обилује такозваним есенцијалним аминокиселинама које су неопходне за раст и развој – разјашњава Ана Тодоровић.

М. Симић