Београд

„Дечак са крчагом” ускоро на свом постаменту

Скулптура са Чукур чесме у Добрачиној улици, коју су маја прошле године украли и демолирали вандали, обновљена је после тромесечне рестаурације и биће у понедељак враћена на старо место

Обновљена фигура Фото А. Ћирић

Готово годину дана после вандалске крађе и демолирања бронзане скулптуре „Дечак са крчагом” са Чукур чесмe, обновљено обележје биће 18. априла враћено на постамент у Добрачиној улици. За срећни епилог приче о вајарском делу Симеона Роксандића који је откривен 1931. а украден маја минуле године, заслужни су конзерватори који су уложили тромесечни труд да би обновили фигуру.

Рестаурација скулптуре трајала је од октобра до краја децембра 2010. у сарадњи Централног института за конзервацију, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Уметничке радионице „Кузман” и фирме „3Д свет”. Пред њима је био тежак посао. Пре почетка радова, скулптура коју су полицајци пронашли у деловима на отпаду у Крњачи неколико дана после нестанка, била је разбијена на чак 22 дела. На сваком од њих била су приметна улегнућа, нагњечења, пукотине, огреботине и други „ожиљци” од удараца и сечења.

Како оригинални калуп фигуре није постојао, права је срећа да је Зоран Миљановић, директор фирме „3Д свет”, својевремено сачинио дигитални запис овог вајарског дела. Он је, не слутећи судбину скулптуре, скенирао „Дечака са крчагом” тродимензионалним скенером. Био је то једини доказ о оригиналној форми фигуре, на основу којег је урађен модел у стиропору у размери 1:1.

Када је највећи део тела обновљен, тим рестауратора, предвођен Зораном Кузмановићем, вајаром, установио је да недостаје делић у пределу стомака и део леве ноге фигуре. Проблем је решен поново захваљујући тродимензионалном скену. Зоран Миљановић је у пластици одштампао фрагменте који су  недостајали, од којих је узет отисак и направљен калуп за изливање бронзе.

Новост је да су после обнове са доње стране скулптуре заварена четири анкера, помоћу којих ће бити причвршћена за постамент. Раније је фигура била фиксирана бронзаним шрафовима, који су, сматра вајар Кузмановић, вероватно били лабави и олакшали су крађу. Званично откривање Роксандићевог обновљеног дела биће уприличено 20. априла у подне, два дана после враћања на постоље.

Д. Буквић

-----------------------------------------------------------

Сећање на Саву Петковића

Скулптура „Дечак са крчагом” подигнута је у спомен на догађај који се код Чукур чесме одиграо 15. јуна 1862. Тада је дечака Саву Петковића убио, по другим изворима ударио по глави, турски војник, што је изазвало сукобе широм Београда. Поједина тумачења наводе да је овај догађај изазвао последњи турско-српски рат и коначно ослобађање Србије од Османлија.

Један од ондашњих суграђана, заслужних за обележавање места на којем се десио инцидент, био је познати дуванџија Ванђел Тома, који је завештао одређену суму новца за подизање споменика. Пројекат за скулптуру од бронзе на мермерном постаменту урадио је 1927. године Симеон Роксандић, а модел за фигуру дечака био је тринаестогодишњи Властимир Петковић.

објављено: 14.04.2011

Последњи коментари

Петар Миловановић | 14/04/2011 18:27

Кад год сам пролазио Добрачином улицом дал узбрдо дал низбрдо, увек сам застајао крај тог споменика српске борбе за слободу обузет невероватним осећањем. У мислима су ми се враћале слике из тога доба као да сам био учесник ослобођења Београда и Србије од османлија. Читао сам у књигама о томе и слушао радио драму на радију и говоре појединих историчара о храброј српској борби против далеко моћнијег и боље наоружаног непријатеља. Јесте, бранилац Београда у том догађају био је жандарм Ђорђе Нишлија, мој земљак. То ме данас подсећа на храбру борбу срба у северном делу Косова и Метохије. Савет београдским властима, не дозволите да вандали уништавају нашу историју, будите веома ригорозни према њима, затварајте одмах те отпаде на којима завршава наше културно и историјско благо, а починиоце строго кажњавајте!

Misko Medjedovic | 14/04/2011 20:56

Citat iz knjige Marka Lopusine: "Ubij bliznjeg svog":

-Da bi se što više približio Turcima, obaveštajac Sima Nešić se lično ubacio u njihovu upravu kao terdzuman, odnosno tumač. Tako je mogao da direktno prisluškuje i sultanovog izaslanika Afir pašu. O tome je Nešić obaveštavao lično ministra policije Nikolu Hristića, a često i samog knjaza Mihaila Obrenovića. Prvi srpski obaveštajac Sima Nešić, poginuo je na Čukur česmi 1862. godine od zalutalog metka, dok je razdvajao zavadjene Turke i Srbe. Jedna beogradska ulica i danas nosi njegovo ime.

Sir Oliver | 15/04/2011 23:13

jesu li pohvatani gurbeti koji su maznuli ovu statuu i prodali na otpadu.