Zgrada za marince, glavni i sporedni parking, objekat za skladištenje namirnica i opreme, radionica, paviljoni za snimanje pešaka, vozila i pošiljki, zakloni za službenike nadzora, nezavisni kolektor i rezervoar za kišnicu, sve opasano zidom visokim tri metra, na kome se diže još 250 santimetara bodljikave žice – samo su fragmenti sa spiska „pokućstva” budućeg kompleksa ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Bulevaru kneza Aleksandra, u blizini Belog dvora, čija je izgradnja počela 11. februara ove godine.

Uz sve ove bezbednosne konstrukcije, tu su i veliki zeleni park sa negovanim rastinjem, komforna, klimatizovana čekaonica, svečana sala za prijeme, predavanja i koncerte, atrijum obložen prirodnim drvetom, svetlarnik „otvoren” prema suncu, štedljive česme i sijalice koje se same gase kad posetioci napuste prostoriju, galeriju u kojoj su izložena dela moderne likovne umetnosti...

Kompleks ambasade SAD prostiraće se na 40.500 kvadrata, a činiće ga sedam zgrada ukupne površine 14.000 kvadrata i tri odeljka – glavni, konzularni i servisni.

– U središtu će se nalaziti troipospratna glavna zgrada sa kancelarijama i komfornim prostorom namenjenim građanima koji će dolaziti da podnosu zahtev za vizu. Prirodna svetlost će obasjavati kamenom obloženu unutrašnjost objekta i pod popločan granitom – objašnjavaju za „Politiku” predstavnici američke diplomatske misije u Srbiji.

Glavni deo građevinskih radova poveren je firmi „Framako internešnal”, a projekat i arhitektonska rešenja poverena su kompaniji koja je i glavni nadzornik radova na mostu preko Ade Ciganlije. Na izgradnji „diplomatske tvrđave” angažovano je 500 radnika iz Srbije, ali određenim delovima gradilišta mogu da priđu samo članovi specijalnog američkog tima. Oni će postavljati instalacije čiji će raspored biti poznat samo malom broju visokopozicioniranih službenika.

„Mala Amerika” na Dedinju projektovana je tako da maksimalno štedi energiju, a trošiće i upola manje vode od standardnih kancelarijskih prostorija. Slavine sa raspršivačem i ograničenim protokom, ve-ce šolje koje ne koriste vodu za ispiranje i bašte sa domaćim travama i biljkama koje „filtriraju” vodu pre nego što se ona ispusti u gradsku kanalizaciju, samo su deo sistema reciklaže i uštede.

----------------------------------------------

O budućnosti stare zgrade odlučuje Vlada SAD

Prioritet za parkiranje u „ataru” ambasade imaće vozila sa niskim nivoom emitovanja gasova, vozila koja troše manje goriva i ona kojima se dovozi više službenika. Kako bi se podstaklo korišćenje alternativnog prevoza, kompleks će imati i parking za bicikle. Podsetimo, Stejt department je 2001. godine doneo sveobuhvatan plan o otpisivanju svojih operativno i funkcionalno neadekvatnih ambasada širom sveta. Procenjeno je da sadašnji objekat u Ulici kneza Miloša „ne odgovara zahtevima diplomatije 21. veka”, a odluku o promeni sedišta pospešili su i neredi na ulicama Beograda 2008. godine, kada je ambasada SAD bila glavna meta. Šta će biti sa zgradom na Savskom vencu, međutim, još nije poznato. Ona je 1950. godine uknjižena kao vlasništvo Vlade SAD koja će, kako preciziraju u ambasadi, odlučiti o njenoj sudbini po premeštanju na novu lokaciju.

M. Luković