Власници објеката чији темељи буду постављени после првог јуна имаће енергетски пасош – документ са подацима колико енергије зграда троши. Без њега ниједна нова грађевина убудуће неће моћи да добије употребну дозволу, као ни да буде укњижена. Да би инвеститор прибавио грађевинску дозволу мораће уз пројектну документацију да приложи и елаборат о енергетској ефикасности објекта на основу којег ће се издавати енергетски пасоши. На то ће га обавезати правилници о енергетској ефикасности и сертификацији који би требало да буду усвојени до краја месеца.

У зависности од збира енергије потребне за хлађење, грејање, осветљење, одржавање стамбених објеката у току године пасоши ће бити подељени на енергетске разреде. Од А+ за зграде које троше најмање енергије до Ге разреда за оне чија је уштеда најмања, каже Јасминка Павловић, координатор израде правилника у Министарству животне средине и просторног планирања.

– Све нове зграде које добију грађевинску дозволу од првог  јуна највероватније ће морати да задовоље Це разред што значи да годишње не троше више од 60 киловат-часова по квадратном метру корисног простора. Та вредност за оне које буду у Ге разреду, било да су старе или нове зграде, не би требало да пређе 175 киловат-сати по квадратном метру годишње. Већа уштеда енергије подићи ће цену некретнине на тржишту – објашњава Павловићева.

Премда су поједине државе прописале да ако објекат нема енергетски пасош не може да буде у промету, радна група још није одлучила да ли ће завести такво ограничење јер држави није намера да обустави трговину некретнина.

– За све који буду имали пасош то неће бити само доказ о потрошњи енергије, него ће показати и шта би требало урадити и колико уложити како би се унапредила енергетска ефикасност објекта. Тако ће и они који зидају, али и они који купују више рачуна водити о квалитету градње – сматра Павловићева.

Издаваће их овлашћена предузећа чији ће кадрови пролазити обуку, а израђиваће их лиценцирани инжењери. Подаци о њима налазиће се на једној од пет страна сертификата који ће имати и информације о власнику, извођачу, локацији, омотачу зграде, термотехничким системима, губицима топлоте…

Без пасоша неће моћи да се добије дозвола за реконструкцију објекта, док ће он бити неопходан и код санације и адаптације која захвата више од 25 одсто грађевине.

Хоће ли и за колико увођење енергетске потврде поскупети градњу?

– Трошкови не би скочили када би се инвеститори одрекли дела не тако мале зараде коју сада урачунавају у цену квадрата. Предлог је и да се на изолационе материјале смањи порез – истиче Павловићева.

Енергетска санација старих зграда биће много тежи посао. Посебно 25 одсто београдског стамбеног фонда који је саграђен до седамдесетих година прошлог века када се није примењивао ни минимум захтева термичке изолације. Да се енергија нерационално користи упућује и податак да поједине зграде троше и до 200 киловат-сати по квадратном метру годишње. Грубе процене говоре да у Београду мање од десет процената зграда не расипа енергију, односно могле би понети титулу енергетски ефикасних објеката. Повољни кредити са грејс периодом један је начин да се приволе власници да енергетски санирају старе зграде.

– Желимо да докажемо како је то исплативо и корисно. Ако се постојећи објекти поправе за само један разред, то ће се сматрати енергетском санацијом. Она је примењена на четвртини старих грађевина у Источној Немачкој – наглашава Павловићева.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Штедљива зграда „Виг Плаза”

„Виг Плаза”, у Улици трешњин цвет, није једина „паметна” зграда у Београду, опремљена централним управљачким системом који штеди енергенте и смањује трошкове одржавања. Али она је први пословни центар у региону највише класе који има сопствени обновљиви извор геотермалне енергије. Подземне воде загревају, односно хладе ово здање, производећи 824 мегавата по часу. Тиме се обезбеђује 75 одсто енергије која је станарима неопходна у току једне године. Избегавање класичних извора енергије знатно смањује и загађење.

Зграду обавија двострука фасада, честа на пословним објектима у Европи. У њој су интегрисани заштита од сунца и савремени систем климатизације. Ваздух непрекидно кружи између слојева фасаде, па га у зимско време загрева сунце, док лети, захваљујући природној вентилацији, снижава температуру унутар здања. Тиме се смањује коришћење додатних извора загревања. Таква фасада изолује унутрашњост објекта од звука и штити укућане од уличне буке.