Родитељи малишана који похађају престоничке вртиће задовољни су храном коју куварице спремају у обдаништима. Многи су и пријатно изненађени јер њихови мали наследници поједу све из тањира, док код куће углавном неће ни да окусе јело. На апетит клинаца утиче разноврсност оброка али и окружење, јер радије једу у друштву вршњака. Уговором потписаним са Градским заводом за јавно здравље град наставља реализацију програма „Здрав вртић”, који подразумева контролу хране и обезбеђење здравих услова за боравак у забавиштима.  

Јеловници се праве недељно и уколико дође до промене у саставу оброка, нутрициониста испитује квалитет. Количину намирница одређује комисија за унапређење исхране. Оне морају да имају атест о исправности, прописно се чувају и складиште, а санитарни техничари свакодневно у обдаништима саветују куварице. Колико је важан јеловник у забавиштима говори и податак да он подмирује 75 одсто од укупне дневне потребе енергије у мастима и угљеним хидратима и чак 90 процената у протеинима, витаминима и минералним састојцима.

Доручак је сачињен од млека, воћа, поврћа, хлеба и житарица. Млеко, месо или замена – воће и поврће – хлеб или макароне и пиринач уместо хлеба обавезни су састојци за ручак, док ужину чине млеко, воће или поврће којима се обезбеђују витамини, посебно Це и А. План исхране мора да прати пирамиду којом се обезбеђују дневне потребе деце одређеног узраста.     

Нутриционисти кажу да деца због малог капацитета желуца морају редовно да једу па временски размак између оброка и ужине не сме да буде дужи од три сата.

Они сматрају да најзаступљенију групу треба да имају житарице па предност дају интегралном и грахам хлебу, пиринчу, кукурузу, житним пахуљицама као важном извору сложених угљених хидрата, витамина Бе и многих минералних састојака. Обезбеђују енергију и одржавају ниво шећера у крви.

Саставни део јеловника у свим вртићким оброцима јесу млеко и млечни производи и то због протеина, млечних масти, витамина А, Де, Бе1 и Бе2, минералних соли калцијума, фосфора, магнезијума, натријума...

О храни за децу воде рачуна и 44 централне кухиње, али и дистрибутивне које има сваки вртић у граду. Води се рачуна и о омиљеним оброцима малишана, јер се тако утиче на њихов добар апетит, али се месо, поготову пилетина, ћуретина и телетина, риба и јаја и морају користити.

Нутриционисти истичу да је неопходно водити рачуна о начину припремања ових намирница и комбинацији са другом храном. Риба се сервира бар два-три пута недељно, а и јаја су веома значајна, како због витамина, фосфора, бакра, цинка, калијума, тако и гвожђа које дечји организам из жуманцета искористи сто одсто.

Поврће је богато састојцима, а и примамљиво деци због шароликог изгледа. Деци не треба давати више од 40 грама дневно меда, џема, мармеладе и других производа који садрже шећер, јер прекомерна употреба поспешује настанак каријеса, гојазности, дијабетеса, атеросклерозе...

Љ. Перовић