И малишани се лече на ВМА

Већина људи Војномедицинску академију повезује искључиво са лечењем одраслих, али у овој кући помоћ лекара свакодневно добијају и малишани. Дечји диспанзер ВМА на прегледе дневно прими од 150 до 220 дечака и девојчица, који најчешће долазе због вирусних респираторних инфекција, али и разних алергија, повреда, тегоба... У овом диспанзеру око 6.000 деце има отворене здравствене картоне, а свакодневно им пристижу малишани војних осигураника из гарнизонских амбуланти из целе Србије због субспецијалистичких прегледа из пулмологије, алергологије, нефрологије, неонатологије...

Сви прегледи се, каже др Недељка Атлагић, начелница Дечјег диспанзера ВМА, обављају веома брзо, као и хематолошке и бактериолошке анализе, а деци се хитно поставља дијагноза што је важно за установу у којој се пружа највиши ниво здравствене заштите. Прегледи се не заказују, чак ни снимање ултразвуком, па се дешава да из унутрашњости људи доводе малишане јер знају да ће овде завршити све што треба у једном дану док, рецимо, у неком мањем граду морају да чекају и шест месеци.

– Децу збрињавамо у амбуланти, а ако је потребно они после леже на некој од клиника ВМА, где их обилазимо и учествујемо са колегама у одређивању терапије и лечењу. Приметно је да петина деце има прекомерну тежину, а више од половине  малишана деформитете кичме и стопала. Одмах их упућујемо код физијатра на преглед који им даје предлог вежби које морају да раде код куће. Водеће урођене аномалије су деформитети стопала затим срчане и бубрежне болести – нагласила је др Атлагић.

Чим лекари примете да неко дете има проблем, попут гојазности, родитељима се даје упутство о здравом стилу живота, савети о исхрани и бављење физичким активностима. Чини се да родитељи нису мотивисани, а деца се лоше хране и време проводе испред рачунара. Када их питају да ли доручкују, готово сви кажу да немају ту навику и да им први оброк за време великог одмора у школи, када конзумирају брзу храну. Гојазност код деце је ризик за оболевање од кардиоваскуларних болести, метаболичког синдром и дијабетеса. Праћењем раста и развоја детета неопходно се „гледа” развој говора. Уколико се примети да дете са две године има проблема са говором, не треба чекати, већ га треба одвести код логопеда.

Код нас 12 одсто деце болује од алергијских болести, истиче др Љиљана Лисов-Газивода, пулмолог и заменица начелнице Дечјег диспанзера ВМА, на шта утицај има генетика али и спољашњи фактори попут аерозагађења, пестициди и адитиви које уносимо преко хране, разна козметичка средства...

– Посебна пажња се посвећује деци која су рецимо рођена пре времена или имају неке поремећаје, онима са епилепсијом и успореним психомоторним развојем. Све је више деце са емоционалним сметњама због тога што у породици имају проблеме или тешко преживљавају развод родитеља. Деца почну да муцају, слабо једу и уче, не иду у школу, имају проблем са ноћним мокрењем. Осим педијатра у тим је укључен и психолог који је стални члан колектива. У склопу превентивног рада имамо и Школу за родитељство чији су задаци упознавање са потребама детета, карактеристикама раста и развоја, рад са младим родитељима... – додала је др Лисов-Газивода.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Систематски за један дан

Систематски прегледи за малишане који полазе у школу завршавају се у току једног данга по чему је овај диспанзер јединствен у Србији. Они обухватају одлазак предшколаца код педијатра, стоматолога, физијатра, офталмолога, ОРЛ специјалисте, логопеда, психолога и специјалисте хигијене и исхране. Тада се обављају и лабораторијске анализе и вакцинација.