Тек што је изашла у шетњу са десетомесечном бебом, Марију Мрачевић (29) јуче око 12.30 часова, у Улици кнегиње Зорке, на Врачару повредио је комад фасаде који је отпао са оближње зграде. На главу суграђанке са Врачара пао је камен одваљен са спољног зида стана на другом спрату који су радници адаптирали изнутра. Грађевинци су чекићем проверавали дебљину зида али, кажу, нису претпостављали да споља има кртих делова.

– Марија је пала на земљу и почела да крвари. Колица са дететом кренула су низбрдо али их је једна пролазница зауставила недалеко одатле. Беба је неповређена, а комшија је моју кћерку превезао до Земунске болнице. Све то се десило десетак метара од нашег улаза – објаснио је Милан Брујић, отац повређене.

Суграђанки са Врачара у Земунској болници констатоване су повреде главе и ушивене две копче на лицу.

Очигледно је да су главе и имовина суграђана постали у последње време „писта” за принудно слетање делова фасаде, саксија и леденица, у последњих неколико дана чак и сунцобрана и тешких справа за вежбање.

Подсетимо, Милош М. (37) бацио је прекјуче са крова седмоспратнице на Дорћолу тег од двадесет килограма на паркирани аутомобил, а пре три дана на углу Топличиног и Обилићевог венца Ренату Сенић (25) повредио је сунцобран тежак 30 килограма, кога је са кровне терасе на деветом спрату оборио ветар. Протеклих година падале су неонске рекламе и обрушавале се фасаде.

– О спољним деловима зграда, фасадама, балконима, излозима и прозорима стара се скупштина зграде или предузеће коме су тај посао поверили – кажу у Градском секретаријату за инспекцијске послове и додају да комунална и грађевинска инспекција контролишу небезбедне фасаде.

Због сигурности на терасама, лођама и балконима забрањено је држати необезбеђене саксије са цвећем и друге предмете који падом могу повредити или упрљати пролазнике и возила. Казне које су предвиђене за оне који прописе не поштују износе до 5.000 динара за физичка, до 25.000 динара за предузетнике и до 100.000 за правна лица.

Поред незгода посредно изазваних људским немаром, постоје и ређи али злоћуднији случајеви намерног угрожавања безбедности „одозго”. Попут тега који је пре два дана смрскао аутомобил, са кровова долећу и предмети бачени из људске руке. Према речима надлежних из „Градског стамбеног”, сви грађани имају право да користе проходни кров у згради у којој живе.

– Кровна тераса је заједнички простор и свака зграда добија два кључа за њу. Осим ако кућни савет не одлучи другачије, сви станари могу да траже кључ на коришћење или да га ископирају. Људи неретко претварају кровне терасе у магацине за стари намештај и белу технику, а лети на њих износе сунцобране и лежаљке – објашњава Борис Мићановић, представник за медије „Градског стамбеног”. Он додаје да висина заштитних ограда и зидова на кровним терасама није утврђена прописима због чега је у пракси лако могуће пребацити тежак предмет преко кровних зидића већине зграда у Београду.

Када се деси да неком од суграђана са вишеспратнице падне предмет на главу, фасада или сунцобран, одговорност сноси власник објекта, па онај ко је животно осигуран штету може да наплати. У том случају повређени би требало да има документацију од тренутка када му се укаже прва помоћ до краја лечења, уз коју прилаже и извештај полиције, ако је извршен увиђај.

Некада се захтев за обештећење подносио „Инфостану”, али данас за то не постоји нико надлежан, кажу у „Дунав осигурању”. Лакше повреде као што су хематоми, посекотине, модрице, међутим ни по ком основу не могу да се наплате.

Б. Васиљевић – М. Луковић