Најлепши обичај у новогодишњим празницима, поготову деци, је кићење јелке. Обичај је омиљен јер окупља породицу која заједно украшава празнично стабло. Овако би заправо требало да буде. Не препоручује се да само једна особа кити јелку, јер овај „ритуал” треба да симболизује љубав и заједништво. Остало је небитно, мада је пожељно да украшавање празничног дрвцета буде одмерено и са укусом, јер окићено стабло ваља гледати најмање три недеље.

Традиција је да на јелки преовлађују црвени орнаменти, а остало је ствар креативности, довитљивости и материјалних могућности.

Декоратери се слажу да не треба користити више од три боје, а ваља пажљиво водити рачуна о њиховом међусобном односу.

Најбоље је прво поставити лампице, затим перле, па траке и на крају украсе. Украшавање почети од унутрашњег дела ка спољашњем, што ће допринети да јелка делује богатије и уредније.

Савет је и да се јелка не кити прерано, да се не би догодило да сав тај сјај и блештавило засите укућане пре централне, новогодишње ноћи.

Пеђа Нерић, модни креатор, каже да као и у свему, и у кићењу јелке влада правило – што једноставније, то лепше.

– Људи треба да ките јелке како воле и ту нема расправе. Само треба водити рачуна о стилском јединству и слагању боја. Неко воли једну врсту украса, неко ставља слаткише, фигурице, машнице, а неко све ово. Ништа није погрешно и није кич, ако се лепо упакује. Деца воле да каче слаткише и треба им дозволити, само што можемо да их упакујемо у украсни папир који ће да се уклопи у постојеће боје украса – објашњава Нерић.

На јелки могу да се нађу омиљени ликови из цртаћа, фигурице Деда Мраза и Снешка Белића, играчкице... Само их треба складно укомпоновати.

– Празник јесте весео, али не треба претеривати. Једна боја треба да доминира, а остале да се уз њу слажу. Нећемо погрешити ни ако се определимо за једнобојне украсе. Слаткиши на дрвету у кући јесу кич, али се упакују и проблем је решен. Битно је да јелка буде светлуцава и доминантна у просторији – истиче Нерић.

Поклони испод украшеног дрвета су обавезни, али препоручује се да се постављају тик пре Нове године и Божића, и наравно, треба да их красе машне.

– Овај породични чин и те како је леп ако му се приступи смислено. Уосталом, ко не ужива у кићењу јелке, изгубио је дете у себи – сматра Нерић.

------------------------------------------------------

Средњовековни корени

Најчешће навођена верзија о пореклу кићења јелке овај обичај временски лоцира у 11. век, а територијално – на простор данашње западне Немачке. Зимзелено дрво украшено црвеним јабукама и колачима красило је домове уочи Божића, а обавезни декор биле су и пирамиде од хране, украшене зеленилом и свећама.

Легенда о симболу вечног живота

Према предању, свети Бонифације спасао је живот детету које су пагани хтели да жртвују тако што је песницом сравнио са земљом храст око којег су се окупили. На том месту никла је јела, као симбол вечног живота. Други митски корен је легенда о јелки, кедру и бору који су расли испред пећине у којој се родио Исус Христ. Пошто једино јелка није имала плодове којим би даривала новорођенче, анђео ју је окитио звездом.

Стаклени украси и пластично дрвце

Предање каже да је један Немац, дувач стакла, био толико сиромашан да није имао чиме да окити јелку и обрадује децу. Онда се досетио да би стаклене кугле могао да искористи као украсе. Од тада до данас, креирање лампиона постала је својеврсна примењена уметност. Прва вештачка јелка, пластична, направљена је око 1880. године у Немачкој, да се сачувају природне јелке, а прве лампице на јелки засветлеле су 1882. Ауторство се приписује Едварду Џонсону, помоћнику Томаса Едисона.

Пожељне боје:

Зелена: Препоручује се јер се добро „слаже” са црвеном, основном украсном бојом. Није реткост да се орнаментика новогодишњег дрвета сведе управо на овај базични колорит – зелену јелку и црвене лампионе и машне.

Црвена: Симболизује радост, срећу и љубав. Верује се да штити од негативне енергије. Идеално „паше” уз златну и препоручује се и за трачице и лампице.

Љубичаста: симбол верности, истинитости и љубави, али и боја високог племства. Јелка којом доминира љубичаста делује луксузно.

Златножута: Боја вечног животаи светлости, по хришћанском веровању и постојаности, али и симбол сунчеве топлоте и интелекта. Уз њу се слажу све нијансе и сиве и црвене боје.

Бела: све чешће се користе беле јелке, иако међу декоратерима нису омиљене. Уколико се ипак одлучите за ову варијанту, препоручује се да украси не буду у више од две боје.

Плава: Боја духовности и нежности. Идеална на белој јелки.