Србија је на 96. месту по такозваном индексу компетитивности развоја и успеха образовања, у конкуренцији 140 земаља света, рекла је професорка Вера Дондур, председник HERE Teamа (тим стручњака за реформу образовања) и Националног савета за науку и технолошки развој, говорећи на другим „Студентским копаоничким сусретима”, који су почели јуче и трају до недеље.

Светска база података сврстала нас је на ово место јер смо, како каже Дондур, пристојни у квалитету научних истраживања, посвећивању пажње математичким и природним наукама и општем квалитету образовања.

– Одлив мозгова је висок. Немамо довољно инжењера, квалитет менаџмента је лош, а управљачка структура је закржљала. Извлаче нас поједини успеси у области медицине – рекла је Дондур.

Она је истакла да Европа до 2020. намерава да има 40 одсто високообразованих грађана старости између 30 и 34 године, а код нас се дешава да 30 одсто академаца напусти студије.

– Четворогодишње студије у року заврши свега 10 процената, а трогодишње 30 одсто. Број потенцијалних будућих студената се смањује, а тиме се гаси развој многих образовних институција – рекла је Дондур и закључила да се очигледно не уклапамо у поменути европски план високог образовања. Велики проблем је и што имамо мало истраживача у науци, тачније, људи на универзитету који владају истраживачким вештинама. Сви универзитети у земљи треба да имају организован научноистраживачки рад што, наравно, није случај.

– Свега 57 одсто професора способно је да ради са докторантима. Око 50 одсто професора никада није публиковало рад у неком стручном часопису, иако раде на универзитету. Универзитет у Београду има укупно 2.000 публикованих радова годишње, а 2.700 професора. Број публикација требало би да износи бар 3.000 – рекла је Дондур.

Узроком ових проблема студенти сматрају то што многи не знају какав квалитет добијају уписом одређеног факултета.

– Сматрамо да треба да постоји вредновање сваког факултета понаособ. Будући академац треба да зна колико шта вреди на ком факултету. Студент, било да је на буџету или самофинансирајући, уписом купује знање које жели да стекне. Било би добро, као и за сваки производ, да зна шта купује – закључили су студенти.

Ако је за утеху, Србија постиже завидне резултате када је реч о патентима, иновацијама и научним радовима. Али – лоши смо у њиховој реализацији.

----------------------------------------------

Европски параметри

– Да међу предавачима буде барем један нобеловац

– Да је у било ком периоду нобеловац био предавач

– Да се на дотичном универзитету школовао нобеловац 

– Број научних радова сразмеран броју научних истраживача

----------------------------------------------

Шта нам недостаје

– Мобилност и међународна отвореност као саставни део високог школства

– Да до 2020. године најмање 20 одсто, тачније сваки пети наш академац, студира или се усавршава у иностранству

– Дипломе издате и на енглеском језику

– Етички кодекс о високом образовању