Деца су махом у игри препуштена утицају телевизије и компјутера, и тако лишена правилних стимулација говора који, у овом случају, споро напредује. На развој правилног изговора речи и слова утиче и однос старијих према малишанима који им од малих ногу тепају, па тако клинци „упијају” искривљен говор који је некада тешко искоренити. Тепање је развојна фаза коју ипак, препоручују стручњаци, треба прекинути чим дете проговори.

Клинци најчешће замењују гласове „с”, „з”, „ш”, „ж”, „ч” и „ћ”. Према прошлогодишњем тестирању 1 146 малишана у вождовачким вртићима, чак половина испитаника имала је овај проблем. Тако је код малишана средње групе ово одступање присутно у 56 одсто случајева, док се код деце предшколског узраста проценат смањује на 32 процента. Поремећаји јачег степена, попут муцања, слабе комуникације, тикова или генетске аномалије присутни су код 3,6 процената испитаних малишана.

Логопеди имају велики значај јер су оспособљени за рад на откривању, дијагностици и лечењу поремећаја језика, говора, гласа, читања, писања... Због тога ће у току ове године у свих 17 предшколских установа почети да раде ови стручњаци са значајном улогом у правилном развоју детета. За сада их има на Вождовцу, Палилули, Звездари, Чукарици и у Новом Београду. У вртићу „Шећерко”, при ПУ „Чика Јова Змај”, раде од 2004. године.

Клинци са недовољно развијеним говором често конфликтне ситуације решавају агресијом. Због тога је неопходно радити са њима од јаслица, укључити и обучити родитеље. Присуство стручњака значи правовремено уочавање одступања у развоју говорних функција, а доказано је и да малишани са неправилним језичким способностима имају умањено осећање сигурности, објаснила је Радица Тасић, дефектолог-логопед у „Шећерку”. Она је увела и тријажни логопедски картон који има свако дете, а који функционише налик здравственом. Тако имају јасан увид у појаву и развој неправилности код детета које прате од доласка у вртић до одласка у школу.

– Већ пет година водимо картоне у које уписујемо све што се дешава дечацима и девојчицама током развоја. Бележимо напретке у раду, говору, проблеме које има и које смо решили. Тако имамо прецизан увид у развој, што нам омогућава и да сугеришемо родитељима шта треба да раде код куће јер се артикулациона одступања не исправљају само са логопедима – каже Тасићева.

Она истиче да не постоји јасно одређен узраст детета у коме треба укључити логопеда, већ свако доба носи одређене проблеме, те је препоручљиво и превентивно одвести наследнике код стручњака, што је поготову случај код особа са церебралном парализом.

– Ако се јаве проблеми и у првој години, не треба чекати да клинци мало одрасту. Некада није потребно ни да се појаве неправилности јер и на основу здравственог картона родитеља можемо да знамо да ли ће дете пре него што проговори, на основу генетских предиспозиција, отежано изговарати гласове, муцати... – тврди наша саговорница.

Љ. Перовић