Време у којем су Београдом царовали улични препродавци и дилери девиза изгледало је на трен веома далеко. Изгубљено. Тамо негде, у сивилу Француске улице крајем прошлог века. Ипак, дилери, који уместо: „Добар дан”, мрмљају: „Визе, визе” као бајалицу, молитву светом долару, евру или чему већ, измилели су поново и освојили простор у близини Бајлонијеве пијаце.

Не, није реч о онима који праве ћар на курсним разликама, продајући и купујући евро у тренуцима када курс варира. Реч је о класичним преварантима, шибицарима који пред очима муштерије преброје новац из свежња новчаница, а онда наивним суграђанима утрапе други, са далеко мање пара. Поред мењачнице на Бајлонијевој пијаци „страдали” су многи, најчешће „клинци” привучени нешто вишим курсом евра који нуде лажни дилери. Али има и других примера.

– Позајмио сам од кума три стотине евра да бих купио миксер и још неке кућне апарате. Док сам чекао да у мењачници на Бајлонијевој пијаци заменим новац, пришао ми је младић и понудио 85 динара за евро – казује изнервирани Београђанин, висок барем 190 центиметара и тежак стотинак килограма.

Лаковерном „рмпалији” ова понуда се учинила примамљивом. Каже да је преварант пред њим избројао 25.500 динара, али да му је на неки начин подвалио другу „бутку” новца у којој је било 7.000 динара.

– Како је заменио свежњеве, не знам. Чим ми је „увалио” лову нестао је у пијачној гужви. Сад сам у дебелом минусу и више никад нећу мењати новац на улици – вели огорчени суграђанин.

Локални дорћолски мангупи кажу да им је добро позната ова појава и да случај превареног „тешкаша” није јединствен.

– Брате, па тамо сваког дана има плакања. Варају их као веверице, али брука је то. Бламирају се ти преваранти за малу кинту. При том „деру” обичне људе који немају за леба. Није то шмекерски, шмекерски је кад си као Робин Худ. Кад отимаш од оних који се даве у украденој кинти – говори и пљуцка у страну момак који је одрастао на дорћолским улицама и инсистира на анонимности.

У сваком случају Бајлонијева пијаца није место на коме би требало мењати девизе. Барем не на улици.