Док је некада јужно воће било луксуз, па су на пијацама и у супермаркетима потрошачи увек радије посезали за јабуком или крушком него за поморанџом или грејпфрутом, ситуација је сада потпуно другачија. Цитруси су постали јефтинији од домаћег „јонатана”, „златног делишеса”, кромпира, шаргарепе…

Килограм лимуна у супермаркетима кошта око 70 до 90 динара, а „ајдаред” са нашег поднебља је 100.

Због високе цене некада недоступан грејпфрут сада може да се купи и за мање од 70 динара, а крушке је тешко наћи за мање од 170. Апсурд је утолико већи што је килограм кромпира претходних дана достигао рекордну цену од 100 динара, док поморанџе у супермаркетима могу да се нађу за 69,90 динара. Бели лук кошта више од 400 динара, а црни од 50 динара навише.

Стручњаци и трговци објашњавају да је неколико фактора проузроковало да домаће воће буде скупље од увозног – све скупље узгајање, лоше временске прилике и јефтинији увоз.

– Најпре је прошле године, због лоших временских услова и обилних киша род воћа био, у просеку, мањи између 25 и 30 одсто. Понуда на тржишту је, због тога, смањена, па је логична последица био раст цена. И трошкови производње су повећани. Скупљи су струја, гориво, пестициди. Све се то уграђује у малопродајну цену воћа и поврћа и утиче на поскупљења – објаснио је Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.

Трговци кажу и да су високе цене воћа и поврћа последица недовољне понуде и велике тражње на тржишту. Домаћу производњу која је све скупља нису могли да надоместе јефтинијим увозом из Македоније како су то радили раније, јер је и у овој земљи пољопривредна сезона била лошија. А потрошачи се сналазе како знају и умеју. Пазаре у мањим количинама и више нема лагеровања код куће. Куповина воћа и поврћа на комад све је популарнија и трговци кажу да се све чешће дешава да муштерија затражи да им се измери једна јабука или две главице црног лука. За то што је јужно воће јефтиније од домаћег имају објашњење.

– Цена лимуна је крајем августа прошле године прешла 200 динара, а сада је ово воће готово троструко јефтиније. Разлог томе је споразум о слободној трговини са Турском, а добар род био је и у Грчкој што је директно утицало на то да цене цитрусног воћа буду ниже него раније – објаснили су у „СОС маркетима”.

И док цитруси никада нису били јефтинији, подужи је списак воћа и поврћа које је у поређењу са протеклом зимом понело нове, неретко и двоструко више цене.

Кромпир ових дана бележи рекордну цену, неретко вишу од 100 динара. Војислав Станковић, сарадник у Центру за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, рекао је за Танјуг да разлог за повећање цена кромпира није пад производње или повећање извоза, већ покушај трговаца и накупаца да остваре екстрапрофит. Ту је и потреба произвођача да обезбеде средства за нову сетву. Разлога за страх од несташице нема, објаснио је он, јер кромпира има довољно.

– Прошле године у Србији је произведено 887.363 тоне кромпира, а току 2009. 898.282 тоне, што значи да је производња била незнатно мања – рекао је он, додајући да је евидентно да су трговци и накупци од произвођача откупили веће количине кромпира и сада покушавају додатно да зараде.

– Питање је и да ли би произвођачи имали средстава да реализују нову сетву ако би кромпир продавали по нижим ценама, јер су трошкови садног материјала, енергената, хемијских средстава и ђубрива увећани – објаснио је он.

С. Деспотовић