Логопеди за срећније детињство

Велики проблем са ћеркицом која је са две године знала једино да каже мама и тата имала је Београђанка Марија С. У дому здравља су јој рекли да не могу да јој помогну, јер је то нормална појава и да тек треба да дође код логопеда уколико дете, када наврши четири или пет година, и даље не проговара. Преко пријатеља је сазнала да у граду постоји Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, једина установа чији стручњаци могу на време да реше овакав проблем, али је упут педијатра из дома здрављаједва успела да добије.

– Упут ми траје до 30. јуна, а шта ће бити после не знам. Чињеница је да су људи из овог института помогли мом детету, а и деци још неких људи које сам тамо упознала. Није ми јасно због чега је тако тешко добити одобрење за лечење у тој установи – објаснила је Марија С.

Институт за експерименталну фонетику и патологију говорапостоји већ 60 година, а његови стручњаци објашњавају да ефекта и напретка у развоју или побољшању говора нема уколико се са децом која имају изражено оштећење не ради свакодневно.
Др Мирјана Совиљ, директорка ове установе, каже да у неким областима имају забележене светске резултате, али да је питање због чега надлежни органи нису заинтересовани за таква научна достигнућа у области здравства.Она наглашава да је уочен раст броја деце која имају неки поремећај у говору. Тако је раних осамдесетих година прошлог века 40 одсто деце предшколског узраста имало такве проблеме, а сада чак 63,3 одсто најмлађих.

– Говорно-језичка патологија доводи до промене понашања и умањења капацитета за учење. У Србији ради 150 логопеда, а има 1.200.000 деце узраста од рођења до 14. године. То значи да на 10.000 деце „дође” један логопед. У Београду између 110.000 и 130.000 малишана чека третман код логопеда у дому здравља – истакла је Совиљева, наглашавајући да су они друштвена научна и здравствена, а не државна институција, као и да им појединци управо то замерају.

Она напомиње да је главни проблем што су ове године добили могућност да приме на лечење 50 одсто мањи број дечака и девојчица, тако да тренутно долази око 200 најмлађих.

– Логопеди у домовима здравља не могу да постигну да обаве систематске прегледе, а камоли да прихвате на третман сву децу којој је помоћ потребна. А родитељи пролазе кроз голготу, јер не могу да добију помоћ коју желе. Чињеница је да се говор код деце развија до треће године – рекла је наша саговорница.

Она напомиње да се у овом институту развијатакозвани КСАФАсистемкаојединственприступурадусадецомоштећеног слуха идецомкојаимајупоремећајвербалнекомуникације, да је од њих тражено да направе елаборат о мрежи логопедних служби, који никад није добио одговор Министарства здравља и Републичког завода за здравствено осигурање.

-----------------------------------------------------------

Држава: Има довољно стручњака

У Министарству здравља кажу да овај институт није установа коју је основао град, општина или република, као и да у домовима здравља постоји довољан број логопеда који покривају капацитете.

– У оквиру главног програма превентивне здравствене заштите за ову годину налази се и део за израду Програма превентивне здравствене заштите деце са психо-физиолошким поремећајима и говорном патологијом, за чију је реализацију издвојено шест милиона динара – објаснили су у Министарству здравља.