Мајстори за преваре

Суграђани, који су се последњих година „опекли” лошим искуствима са водоинсталатерима преварантима, јер су им за најобичнију замену славина тражили пет, шест пута више новца од осталих колега, били су у ствари жртве групе занатлија која већ неко време вара неопрезне Београђане. До ових података дошла је тржишна инспекција, која упорно покушава да им уђе у траг.

Међутим, водоинсталатери који према жалбама појединих Београђана славине наплаћују као да су од злата, већ дуже време користе се познатом српском „довитљивошћу”, па непрестано мењају адресе и бројеве телефона на којима их муштерије могу наћи. И занатлије фирме „Џокер”, која је покушала да превари суграђанку Ружу, о чему је недавно писала „Политика”, припадају ланцу ових превараната, потврдили су јуче републички тржишни инспектори.

– Сви из те скупине су углавном регистровани, издају фискалне рачуне као што, према сведочењу суграђанке Руже, раде у „Џокеру”, али су им цене превисоке. То не представља кршење закона, јер имају право на слободно формирање цена. Ипак, настојимо да их држимо на оку и проверавамо њихово пословање. Непрестано нам стижу жалбе на исте мајсторе, али не можемо да их ухватимо, јер сваких месец, два мењају бројеве мобилних телефона које остављају у огласима и региструју фирме на неко друго име. Постоји њих пет на које се Београђани стално жале. Најпознатији преварант је водоинсталатер који се презива Станковић. Имамо његов фискални рачун са превисоком новчаном сумом коју је наплатио једном Београђанину. Радња му је регистрована на Аутокоманди, али на тој адреси нема локала. Позивали смо га на број који оставља на рекламама да дође у београдско одељење тржишне инспекције, али нас игнорише – објаснили су у инспекторату Министарства трговине и услуга.

Случајеве сличне овом инспектори пријављују судским органима да наложе привођење занатлија превараната, па када га једном ухвате, онда суду достављају све пријаве које годинама скупљају против њега.

Водоинсталатер фирме „Аква спид”, регистроване на Беранску 18, саветује суграђанима да увек пре уговарања послова од занатлије затраже ценовник. За разлику од „Џокера” он би, како каже, суграђанки Ружи замену славине наплатио од 1.000 до 2.500 динара. Цена би можда била мало виша, ако би морао да поправља и цеви.

– Уколико суграђани наседну, водоинсталатер им за замену чесме може тражити и десетине хиљада динара, јер се цене слободно формирају, зато им саветујем да прво питају колико поправка кошта. Просто је немогуће да би неко из наше фирме затражио 20.000 динара за замену славине. Регистровани смо, наравно да издајемо фискалне рачуне, али не желим да коментаришем више то што поједине колеге подижу цене – истакао је мајстор из вождовачке фирме.

Како тврди, у Београду се једва могу наћи два добра водоинсталатера, јер није потребно много труда да се изучи тај посао. Занатлије које поправљају водоводне кварове углавном су, каже, приучене. За себе тврди да је добар у послу, јер је занат изучио код старих и цењених водоинсталатера, а има и доста праксе, што је, каже, најбитније.

Из искуства Београђанке којој је мајстор тражио 150 евра само за долазак до стана и процену да ли може да поправи квар, неопрезни Београђани требало би да науче да се за цене распитају још приликом позивања занатлија, а не када им дође у дом.