Београд

Месец рада за 86 килограма меса

Про­сеч­на за­ра­да у Бе­о­гра­ду у ју­ну из­но­си­ла 42.296 ди­на­ра и за њу је мо­гу­ће па­за­ри­ти све ма­ње на­мир­ни­ца, тех­нич­ких уре­ђа­ја и гар­де­ро­бе. – Нај­ве­ћи део кућ­ног бу­џе­та од­ла­зи на хра­ну, пи­ће и ра­чу­не

„Ма не­мам ви­ше па­ра ни за хра­ну на сни­же­њи­ма”, љу­ти­то је ко­мен­та­ри­са­ла му­ште­ри­ја у јед­ном но­во­бе­о­град­ском хи­пер­мар­ке­ту, од­гур­нув­ши ак­циј­ски ка­та­лог ко­ји је ка­сир­ка по­ку­ша­ла да јој стр­па у ке­су. Ку­пу­је са­мо оно што мо­ра, про­мр­мља­ла је, па јој мар­ке­тин­шки ли­флет и не тре­ба.

Њен при­мер ни­је уса­мљен, а и тр­гов­ци при­зна­ју да се ра­фо­ви све спо­ри­је пра­зне. Вред­ност ди­на­ра па­да из да­на у дан, це­нов­ни­ци основ­них жи­вот­них на­мир­ни­ца ла­га­но се пе­њу на­ви­ше, ку­пов­на моћ све је ма­ња, а не­мо­гу­ћа ми­си­ја по­ста­је по­пу­ни­ти ми­ни­мал­ну по­тро­шач­ку кор­пу.

Про­сеч­на за­ра­да ис­пла­ће­на у Бе­о­гра­ду у про­те­клом ме­се­цу из­но­си­ла је 42.296 ди­на­ра, по­ка­зу­ју по­да­ци Град­ског за­во­да за ин­фор­ма­ти­ку и ста­ти­сти­ку, а це­не робe и услу­га у про­дав­ни­ца­ма, на пи­ја­ца­ма и у уго­сти­тељ­ским објек­ти­ма по­ве­ћа­не су 0,7 од­сто.

И док на па­пи­ри­ма це­не ми­ру­ју, пре­глед це­нов­ни­ка у су­пер­мар­ке­ти­ма го­во­ри дру­га­чи­је. Основ­не жи­вот­не на­мир­ни­це по­пут уља и мле­ка ску­пље су и до де­вет од­сто не­го пре ме­сец или два, а нов­ча­ни­ци су све та­њи, јер је пад вред­но­сти ди­на­ра обез­вре­дио за­ра­де.

Ста­ти­сти­ка је при­ме­ти­ла да су по­љо­при­вред­ни про­из­во­ди у глав­ном гра­ду по­ску­пе­ли 7,2 од­сто, што је по­сле­ди­ца по­ја­вљи­ва­ња се­зон­ског зе­ле­ни­ша на те­зга­ма. Та це­на ће бр­зо па­сти.

Сва­ко­дне­ви­ца је, ипак, нај­бо­љи по­ка­за­тељ пра­ве вред­но­сти ме­сеч­них за­ра­да. Пре­глед ра­фо­ва по­ка­зу­је да све ма­ње на­мир­ни­ца и тех­нич­ке ро­бе мо­же да се на­ба­ви за 42.296 ди­на­ра. Не­што ви­ше од 86 ки­ло­гра­ма ју­не­ћег бу­та или ше­сна­е­стак ки­ло­гра­ма го­ве­ђе пр­шу­те. Два ли­тра лук­су­зног стра­ног ко­ња­ка или 682 ли­мен­ке пи­ва. Два­де­се­так па­ри јеф­ти­ни­јих жен­ских ци­пе­ла или че­ти­ри па­ра ску­пљих. Је­дан про­се­чан ЛЦД те­ле­ви­зор или че­ти­ри пре­ва­зи­ђе­на са ка­тод­ном це­ви. Два јеф­ти­ни­ја фри­жи­де­ра или две кли­ме про­сеч­ног ква­ли­те­та...

Али, за нај­ве­ћи број Бе­о­гра­ђа­на ку­по­ви­на ску­пе обу­ће или фи­них пи­ћа не­до­сти­жан је лук­суз. Нај­ве­ћи део кућ­ног бу­џе­та од­ла­зи на хра­ну, пи­ће и ра­чу­не, а про­ма­ја у нов­ча­ни­ку спре­ча­ва об­на­вља­ње гар­де­ро­бе, бе­ле тех­ни­ке, на­ме­шта­ја...

Сто­га и не чу­ди што се, пре­ма по­след­њим по­да­ци­ма, го­то­во 20 од­сто ра­чу­на у про­дав­ни­ца­ма из­ми­ри че­ко­ви­ма. Пла­ћа­ње на од­ло­же­но вра­ти­ло се на ве­ли­ка вра­та. Ве­ћи­на тр­го­ва­ца са­да до­пу­шта да се ра­чу­ни из­ми­ре за 90 да­на, а у вре­ме пра­зни­ка тај рок про­ду­же и на 120 да­на, што зна­чи да но­вац по­тро­ша­ча че­ка­ју ду­же не­го до­ба­вља­чи њи­хов. Ко­ри­сте се и кре­дит­не кар­ти­це, на­ро­чи­то ка­да на ра­чу­ну па­ра ви­ше не­ма, па жељ­но оче­ки­ва­на за­ра­да лег­не тек то­ли­ко да по­кри­је до­зво­ље­ни ми­нус.

(/slika2)Уко­ли­ко у јед­на­чи­ну уба­ци­мо и про­сеч­ну по­тро­шач­ку кор­пу, ко­ја је пре­ма по­след­њим по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не, у ма­ју вре­де­ла 37.843,57 ди­на­ра, уви­ђа се да су, осим Бе­о­гра­ђа­на, је­ди­но Но­во­са­ђа­ни, Пан­чев­ци и Зре­ња­нин­ци мо­гли да је по­пу­не. У свим дру­гим гра­до­ви­ма, пла­та је ма­ња од по­тро­шач­ке кор­пе.

С. Де­спо­то­вић

--------------------------------------------------------

Зва­нич­на кор­па да­ле­ко од ре­ал­но­сти

На зва­нич­ну ста­ти­сти­ку Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не сва­ког ме­се­ца ре­а­гу­ју број­не ор­га­ни­за­ци­је за за­шти­ту ку­па­ца. Из На­ци­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је по­тро­ша­ча Ср­би­је ме­се­ци­ма по­ру­чу­ју да су та­кву кор­пу кро­ји­ли ну­три­ци­о­ни­сти, а не еко­но­ми­сти и да је уме­сто зва­нич­них не­што ма­ње од 38.000 ди­на­ра, про­сеч­ној че­тво­ро­чла­ној по­ро­ди­ци за пре­жи­вља­ва­ње по­тре­бан дво­стру­ко ве­ћи из­нос.

----------------------------------------------------------------------

Нај­ве­ће за­ра­де у Но­вом Бе­о­гра­ду и Ла­за­рев­цу

Ко­вер­те за­по­сле­них у Но­вом Бе­о­гра­ду и Ла­за­рев­цу су нај­де­бље, по­ка­зу­ју по­да­ци Град­ског за­во­да за ин­фор­ма­ти­ку и ста­ти­сти­ку, јер су њи­хо­ве за­ра­де у ју­ну би­ле из­над 50.000 ди­на­ра. У осам бе­о­град­ских оп­шти­на за­ра­да не по­кри­ва про­сеч­ну по­тро­шач­ку кор­пу, а нај­ма­ње су пла­те жи­те­ља Со­по­та и Мла­де­нов­ца ко­ји, у про­се­ку, ме­сеч­но за­ра­де ма­ње од 30.000 ди­на­ра.

објављено: 28/07/2010

Последњи коментари

Ogorceni penzioner Adam | 28/07/2010 14:44

Sa mojih 16.000 dinara srpske penzije, gde se ja nalazim u navedenom proseku? Paja patak ima pravo sto trazi da se zvanicnici ne sprdaju sa opstom statistikom koja nam baca prasinu u oci!

ibn Malik | 28/07/2010 21:19

Pa šta oćete? Zar vam nije dosta 86 kila mesa mesa mesečno?

Младомир Посматрач | 04/08/2010 19:24

Незнам ко је аутор чланка али ми се чини да сам ја и поред много школе неписмен. Никако не могу да одгонетнем тајну, колико бре година траје та "транзиција" у Србији? Дали се иза те фамозне речи крије уствари смишљени лоповлук или су нам политичари тотално неписмени. Оно јесте да је један од њих тврдио да имамо најшколованију Владу од како је века и света, али транзиција много траје. Верујем ја да су они позавршавали силне школе ( у то рачунам и факултет) али изгледа да су погрешне предмете учили. Више од двадесет година слушам: "ми смо земља у транзицији, не може бољитак преко ноћи". Народе, докле ће те гласати за подстрекаче транзиције?. Аутор је требало да упореди, шта је могло за плату да се купи деведесетих година па да направи неку паралелу између два времена-тада и данас. Овако, остаје много тога недореченог. Успутно, кад ме неко непознат приупита колико школе имам, ја му онако натенане кажем : једва сам четири основне завршио. За нашу "транзицију" је и толико превише.