Жртвама транзиције – људима који су целог радног века издвајали у фондове за солидарну стамбену изградњу и нису дошли до крова над главом, а остали су и без посла – за две године ће на располагању бити комплекс од 1.200 социјалних станова у Овчи, прво плански грађено насеље на левој обали Дунава после неколико деценија. Комшилук ће им бити сличног социјалног статуса, сачињен од радника и избеглица, који су у последњих двадесетак година масовно нагрнули на јефтино мочварно земљиште дела Палилуле и населили га без обзира што на њему нема услова за градњу и квалитетан живот. Ако за две године, како је планирано, буду завршени и мост Земун – Борча и приступне саобраћајнице, очекује се да погоне и фирме ту доселе и привредници. У том случају, бизнисмени и социјални губитници могли би постати пионири истинске урбанизације леве обале Дунава и језгро будућег „Трећег Београда”.

Око 9.000 хектара до краја године биће покривено планским документима у које су урбанисти већ уцртали привредне паркове, луку, друмско-железничко-речно чвориште, голф терене, бању Овча, неколико спортско-рекреативних центара, непрофитно насеље у Црвенки, обиље зеленила...

Нови мост, на који ће се настављати 20 километара аутопута са по две траке у оба смера, пресудан је не само зато што ће повезати две дунавске обале и олакшати живот за 90.000 људи настањених у том крају, већ и због тога што отвара простор за ширење града.

– Досад смо за развој нових индустрија инвеститорима могли да понудимо само исцепкано земљиште са нерешеним власништвом. На левој обали Дунава имамо хиљаде хектара које ћемо моћи да понудимо у великим комадима. Те површине ћемо новим путевима повезати са осталим деловима Београда, Панчевом, Пазовом, Инђијом, разним индустријама које су тамо смештене. Привредне паркове најпре треба очекивати уз нову саобраћајницу, а њих ће пратити и подизање стамбених комплекса – објашњава Дејан Васовић, градски архитекта.

Распитивања за земљиште већ има, али још га нико не купује, наводи Каћа Лазаревић, из агенције за некретнине „Алка”.

– Највише ће профитирати власници плацева који ће бити експроприсани због моста и нових друмова и они чији ће објекти морати да се руше због тих саобраћајница. Власништво над многим парцелама је спорно – објашњава Лазаревићева.

Стамбени квадрат у овом делу града је од 600 до 800 евра и тешко да ће му вредност порасти само због изградње моста, тврде упућени у област некретнина. Цена станова не може брзо порасти јер је једина комунална погодност загарантована на левој обали Дунава – водоводна мрежа. Канализације нема на 80 одсто територије. Већина улица је толико узана да ни ватрогасна кола не могу да прођу. Још је немогуће израчунати колико би државу коштало да то подручје претвори у зону повољну за привреду и становање. Тај подухват би привредници могли и сами да обаве, очекује Данило Башић, председник Палилуле, територијално најпространије београдске општине.

– Земљиште се може понудити као гринфилд инвестиција. Улагачи би га могли добити по цени нижој за онолико колико је новца потребно да га комунално опреме – каже Башић.

Као што се инфраструктурна мрежа мора уредити да би се дизали привредни паркови, пре зидања нових станова требало би, сматрају упућени, дотерати и постојећа насеља. Она су усађена у мочварно, пољопривредно и шумско земљиште, на које је претходно ваљало насути барем метар и по песка и изравнати тло. Уместо тога, градило се без дозволе и плана, земљиште је остало плавно и различитог нивоа. Кад наплави, вода се прелива са платоа на плато.

– Добар део тог краја је испод нивоа Дунава. Канали за одводњавање затрпани су шутом, кућним смећем, за које нема депоније. И септичке јаме се изливају у њих. Кишне канализације нема, многа дворишта претварају се у базене чим ударе јаке падавине. Тада се активирају и подземне воде, које су превише близу површини – објашњава Драган Кајго, директор водопривредног преузећа „Сибница”.

Без обзира на потешкоће, ширење је могуће. За нова насеља терен се може припремити насипањем. Али, то што је раст „Трећег Београда” технички изводљив не значи да је он и пожељан. За Махмуда Бушатлију, консултанта за развој и инвестиције, питање је да ли Београд тиме добија више него што Србија губи.

– Од европских држава, у Србији су највеће разлике између развијених и неразвијених општина. Стимулисањем ширењапрестонице одвлачи се становништво из осталих крајева земље, уместо да се подстиче равномеран развој, за шта су на југу и истоку државе потребне много мање инвестиције. Београд није исцрпео ни све могућности за развој на површини коју већ заузима, а задужујемо се за мост – сматра Бушатлија.

Мост Земун – Борча замајац је развоја „Трећег Београда”, а за његово заокруживање неопходан је и железничко-друмски мост код Винче, који ће транспорт робе возовима пребацити изван центра престонице, на леву обалу Дунава и даље ка Панчеву.

Ваљда губитници транзиције у будућем социјалном насељу у Овчи неће на винчански прелаз чекати 60 година, колико је прошло пре него што су се планови о градњи моста између Земуна и Борче обистинили.

Далиборка Мучибабић

Владимир Вукасовић