Нови визуелно богатији изглед прве странице сајта предузећа ЕДБ „Јавно осветљење”, покретање рада позивног центра намењеног искључиво грађанима, планови у вези са отварањем диспечерског контролно-командног центра, постављање декоративне расвете на Дому Народне скупштине Србије, али и све учесталији проблеми у паљењу и гашењу јавне расвете широм престонице...

Неки од набројаних планова биће остварени у току ове године, уверава Мирослав Лутовац, директор ЕДБ „Јавно осветљење”, предузећа чија је основна делатност изградња и одржавање постојећих инсталација јавног осветљења. Тамо где послови не штимају како треба ствари ће бити побољшане јер, како поручује први човек ове куће, мрежа осветљења је у добром стању.

– С обзиром на то колико је новца било предвиђено за одржавање и колико је у њу у последње време улагано, јавно осветљење jе у одличном стању. Када, међутим, прошетате градом видећете да стубови јавне расвете нису у скорије време фарбани. Чест призор су и безбедносни поклопци који недостају на стубовима. Инсталације су старе и више деценија. Температуре испод нуле угрожавају каблове који тада постају крти. Број кварова повећан је и у току грађевинске сезоне када се они чешће кидају.

Да ли је „Јавно осветљење” самостално у обављању свакодневних послова?

Одлуком УО Електропривреде Србије још пре пет година наша кућа је издвојена из система. Основна средства и елементи јавног осветљења, а међу њима разводни ормари, енергетски каблови, стубови јавне расвете и бројне светиљке, остали су и даље у власништву „Електродистрибуције Београд”. Интервенције не можемо да радимо без сагласности ЕДБ-а и формалног налога тог предузећа. Ускоро би и то, надам се, требало да се реши у нашу корист. Мада ЕДБ има законску обавезу да одржава постојеће инсталације, то предузеће унајмљује нашу фирму плаћајући нам за обављене послове. Са њима и Управом за енергетику потписујемо годишње уговоре о одржавању инсталација, замени сијалица, а по њиховом налогу радимо и обнову, проширење система и делимичну изградњу нових светиљки... Око 80 одсто нашег пословања постоји захваљујући ЕДБ-у и Скупштини града.

Колико се новца минуле године слило у касу предузећа?

Из буџета града прошле године издвојено је 300 милиона динара за послове које је радила наша кућа, док је од ЕДБ-а пристигло 60 милиона за послове изградње и одржавања јавног осветљења. Укупан прошлогодишњи обрт новца износио је 460 милиона динара што значи да су преосталих сто милиона динара у нашу фирму инкасирала трећа лица. У току прошле године отклоњено је око 9.700 рекламација грађана, замењено око 33.000 сијалица, дограђено и обновљено јавно осветљење на 515 локација где је уграђено око 5.600 светиљки. Постављено је и по 45 километара подземних и ваздушних инсталација.

Када ће и на који начин бити решени проблеми у вези са паљењем и гашењем јавне расвете?

Задатак диспечера ЕДБ-а је да у одређено време шаљу сигнал за паљење или гашење осветљења. У сваком од разводних ормара или већим трафо-станицама налази се „ем-те-ка” уређај који по пријему сигнала укључује или гаси расвету. Проблем са тим системом је учесталији у последње време. Јер кад сигнал не стигне до одредишта онда нема ни осветљења. Тада су наши радници принуђени да иду од једног до другог ормара и ручно укључују расвету.

Зато и радимо на развијању уређаја који би требало да буде први корак ка надзору и управљању мрежом. Посредством ГМС комуникације имаћемо бољи увид у стање јавних светиљки на терену. Засад смо направили неколико таквих уређаја које смо тестирали на Бранковом мосту, код Вуковог споменика и на Ташмајдану.

Помоћу нових технологија могуће је имати бољи увид у то да ли постоји и којег је нивоа оптерећење мреже. Планирали смо да направимо још двадесетак таквих уређаја што би представљало полазну основу за стварање диспечерског контролно-командног центра. Информације о стању мреже тако ћемо добијати аутоматски, а не на основу теренског рада запослених или позива грађана. 

Када ће почети дуго најављивано постављање декоративног осветљења на здању Дома Народне скупштине?

Скеле на предњој страни зграде постављају се ових дана, а до застоја у припреми долазило је због неусаглашене тендерске и пројектне документације. Када све буде завршено здање ће бити осветљено на више начина. Постојаће различите сцене осветљења, од свечаног, полусвечаног, дискретног, дневног... Постављање светиљки биће усаглашено са пословима освежавања постојеће фасаде.

Има ли на видику нових пројеката?

Од посла који нас очекује издвојио бих обнову осветљења Пионирског парка. Постоје и неке назнаке да ће се радити декоративно осветљење на Железничкој станици, али је сувише рано о томе говорити јер ни конкурс за најповољнијег понуђача није објављен. Приоритет ће бити доградња и побољшање осветљења у двориштима педесетак вртића и школа. За десетак дана треба да буде осветљена црква светог Антуна на Звездари, а за тај посао одвојено је око 8,5 милиона динара.   

Када ће прорадити интернет страница предузећа?

Недавно је расписан конкурс за идејно решење званичног сајта предузећа. Позвани су сви студенти Београдског универзитета да до 1. маја пошаљу предлоге. Није у питању конкурс за израду сајта јер он већ постоји на адреси www.edbjavnoosvetljenje.co.rs, већ је реч о визуелном решењу прве странице. О најбољој опцији одлучиваће комисија, а најбољи рад биће награђен са 50.000 динара. Своје замисли кандидати могу послати на адресу предузећа – Булевар краља Александра 73а.

Новина је и „кол” центар преко којег грађани од новембра прошле године могу да се информишу о стању мреже осветљења града. Сервис је усмерен на прикупљање предлога, а у току месеца у просеку примимо око хиљаду пријава.

Марија Бракочевић