На курс хемије, па по флаширану воду

Сум­ња у ис­прав­ност дра­го­це­не теч­но­сти из во­до­во­да, пра­ће­ње европ­ских трен­до­ва и по­мо­дар­ство нај­че­шћи су раз­ло­зи због ко­јих је фла­ши­ра­на во­да све че­шће у кор­па­ма пре­сто­нич­ких по­тро­ша­ча.

Тр­гов­ци ну­де ви­ше од сто­ти­ну раз­ли­чи­тих вр­ста во­де, од сла­бо­ми­не­рал­них, не­га­зи­ра­них и га­зи­ра­них, па до во­де са до­да­тим аро­ма­ма.

И док је до­не­дав­но про­да­ја ра­сла, про­те­кле го­ди­не су због опа­да­ња ку­пов­не мо­ћи гра­ђа­на, тр­гов­ци уочи­ли бла­ги пад тра­жње. У то­ку пред­сто­је­ћих лет­њих ме­се­ци, ипак, оче­ку­ју ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње ку­па­ца, а ка­ко ка­жу у „Идеи”, нај­ве­ћи по­тро­шач фла­ши­ра­не во­де је Бе­о­град.

Глав­но пи­та­ње свих је ко­ју во­ду ода­бра­ти у по­пла­ви фла­ша на ра­фо­ви­ма и ка­ко про­це­ни­ти ко­ја је нај­бо­ља. У че­му се фла­ши­ра­не во­де раз­ли­ку­ју јед­на од дру­ге?

Ну­три­ци­о­ни­сти об­ја­шња­ва­ју да фла­ши­ра­не во­де углав­ном са­др­же на­три­јум, кал­ци­јум, ка­ли­јум, маг­не­зи­јум, јод, хло­ри­де... А ка­ко ма­ло ко од по­тро­ша­ча рас­по­ла­же оп­се­жнимзна­њем из хе­ми­је, озна­ке Ca, Mg, Na, NО, SIO, F не го­во­ре им мно­го, а ма­ло ко и обра­ћа па­жњу на њих.Лак­ше је ода­бра­ти во­ду на осно­ву са­ве­та струч­ња­ка.

Пр­ва став­ка на де­кла­ра­ци­ја­ма че­сто је на­три­јум.

– Овај еле­мент у ма­њим ко­ли­чи­на­ма има кључ­ну уло­гу у пре­но­ше­њу нер­вних им­пул­са, кон­трак­ци­ји ми­ши­ћа и очу­ва­њу рав­но­те­же те­ле­сних теч­но­сти. Сто­га се во­да са на­три­ју­мом пре­по­ру­чу­је они­ма ко­ји се ба­ве фи­зич­ким ра­дом и спор­ти­сти­ма. На­три­јум је по­тре­бан и за ства­ра­ње хло­ро­во­до­нич­не ки­се­ли­не у же­лу­цу, а не­до­ста­так мо­же да до­ве­де до сла­бо­сти, обо­ље­ња и гр­че­ва ми­ши­ћа. Али, не тре­ба пре­те­ри­ва­ти са во­дом ко­ја је бо­га­та овим еле­мен­том, јер у ви­со­кој кон­цен­тра­ци­ји мо­же да бу­де ште­тан за осо­бе ко­је па­те од кар­ди­о­ло­шких бо­ле­сти и има­ју те­го­бе са цир­ку­ла­ци­јом – об­ја­сни­ла је Ана То­до­ро­вић, ну­три­ци­о­ни­ста До­ма здра­вља „Сав­ски ве­нац”, до­да­ју­ћи да би, по­што на­три­јум ути­че на за­др­жа­ва­ње теч­но­сти у ор­га­ни­зму, во­де са ве­ли­ком ко­ли­чи­ном овог еле­мен­та тре­ба­ло да из­бе­га­ва­ју и осо­бе ко­је има­ју про­бле­ма са бу­бре­зи­ма.

Дру­ги ре­до­ван са­сто­јак фла­ши­ра­не во­де је хе­миј­ски еле­мент ка­ли­јум. Струч­ња­ци ка­жу да је он „од­го­во­ран” за ства­ра­ње и скла­ди­ште­ње гли­ко­ге­на, глав­ног из­во­ра хра­не ми­ши­ћа.

– Ка­ли­јум за­пра­во по­ма­же у про­це­су пре­тва­ра­ња глу­ко­зе, ше­ће­ра ко­ји се на­ла­зи у кр­ви, у гли­ко­ген, за­тим у сни­жа­ва­њу крв­ног при­ти­ска, а од­го­во­ран је и за кон­тро­лу во­де у ор­га­ни­зму. Због то­га су симп­то­ми не­до­стат­ка ка­ли­ју­ма у ор­га­ни­зму осе­ћај же­ђи и не­мо­гућ­ност мо­кре­ња.

Во­да са ка­ли­ју­мом је бла­го­твор­на за осо­бе са по­ви­ше­ним крв­ним при­ти­ском и под­сти­че бр­жу раз­ме­ну ма­те­ри­ја из ор­га­ни­зма. Али, ни са во­да­ма ко­је има­ју ви­сок са­др­жај ка­ли­ју­ма не ва­ља пре­те­ри­ва­ти. Због пре­ве­ли­ког уно­са овог еле­мен­та мо­же да до­ђе до умо­ра, сла­бо­сти, сла­бље­ња слу­ха и осе­ћа­ја ме­тал­ног уку­са у усти­ма – по­ја­сни­ла је То­до­ро­ви­ће­ва.

Маг­не­зи­јум је че­сто на­ве­ден на де­кла­ра­ци­ја­ма бо­ца и ба­ло­на са ми­не­рал­ном во­дом. Ну­три­ци­о­ни­сти ка­жу да овај еле­мент де­лу­је ди­рект­но на не­у­ро­ми­шић­ну пло­чу и да је нео­п­хо­дан за нор­мал­но де­ло­ва­ње ви­та­ми­на Це и ви­та­ми­на Бе1.

– Во­да са маг­не­зи­ју­мом је ко­ри­сна јер је он до­бар за ми­ши­ће, као и за ре­гу­ла­ци­ју ше­ће­ра у кр­ви. По­ма­же у са­го­ре­ва­њу ма­сно­ће и у про­из­вод­њи енер­ги­је. Кон­зу­ми­ра­ње во­де са маг­не­зи­ју­мом под­сти­че црев­но пра­жње­ње и убла­жа­ва ди­ге­стив­не смет­ње. По­ма­же у су­зби­ја­њу де­пре­сив­них ста­ња, а бла­го­тво­ран је и за оне са по­ви­ше­ним крв­ним при­ти­ском. До­при­но­си здра­вљу кар­ди­о­ва­ску­лар­ног си­сте­ма и пре­вен­ци­ји ср­ча­них на­па­да – об­ја­шња­ва­ју ну­три­ци­о­ни­сти.

Сле­де­ћи је кал­ци­јум. Фла­ши­ра­не во­де бо­га­те овим еле­мен­том до­бре су за ко­сти, али знат­но ма­ње од мле­ка, под­се­ћа­ју на­ши са­го­вор­ни­ци.

– Во­де, од­но­сно кал­ци­јум у њи­ма, одр­жа­ва­ју ко­сти сна­жни­ма, а зу­бе здра­ви­ма. Овај хе­миј­ски еле­мент је ко­ри­стан за ко­а­гу­ла­ци­ју кр­ви, као и за ре­гу­ли­са­ње ср­ча­не ак­тив­но­сти. По­ма­же и у сма­њи­ва­њу ри­зи­ка од кан­це­ра де­бе­лог цре­ва и убла­жа­ва не­са­ни­цу. Тре­ба га уно­си­ти, јер не­до­ста­так кал­ци­ју­ма по­ве­ћа­ва ри­зик од ви­со­ког крв­ног при­ти­ска и ср­ча­ног на­па­да – об­ја­сни­ла је Ана То­до­ро­вић, до­да­ју­ћи да су и во­де са се­ле­ном ко­ри­сне јер су до­бре за иму­ни­тет, а овај са­сто­јак је и ва­жан ан­ти­ок­си­дант.

Је­дан од нај­бит­ни­јих еле­ме­на­та ко­је уно­си­мо фла­ши­ра­ном во­дом је­сте јод, об­ја­шња­ва Сла­ви­ца Да­у­то­вић, пе­ди­ја­тар. Нео­п­хо­дан је за ства­ра­ње хор­мо­на шти­та­сте жле­зде ко­ји по­кре­ћу це­ло­ку­пан ме­та­бо­ли­зам ор­га­ни­зма, као и за раст и раз­вој свих ор­га­на, по­нај­ви­ше нер­вног си­сте­ма.

– Уко­ли­ко има­мо до­вољ­но јо­да у ор­га­ни­зму ма­ње су шан­се да до­ђе до де­мен­ци­је. Осим то­га, до­ка­за­но је и да је не­до­ста­так јо­да нај­че­шћи по­је­ди­нач­ни узрок не­до­вољ­не ум­не раз­ви­је­но­сти и да не­до­вољ­на ко­ли­чи­на јо­да чак сма­њу­је ко­е­фи­ци­јент ин­те­ли­ген­ци­је. Они ко­ји има­ју про­бле­ма са штит­ном жле­здом, ва­ља­ло би да се кон­сул­ту­ју са ле­ка­ром пре не­го што поч­ну да пи­ју во­ду са ви­со­ким са­др­жа­јем јо­да, јер осим што по­бољ­ша­ва рад ове жле­зде, јод мо­же и да је успо­ри – об­ја­шња­ва Да­у­то­ви­ће­ва, до­да­ју­ћи да во­де са ви­со­ким са­др­жа­јем јо­да „ни­су за шпри­цер јер офи­ра­ју ло­ше ви­но”.

И по­сле де­таљ­ног пре­гле­да хе­миј­ских еле­ме­на­та ко­ји се мо­гу на­ћи у ми­не­рал­ним во­да­ма, са­вет сви­ма ко­ји бо­лу­ју од хро­нич­них бо­ле­сти је да се, пре не­го што од­лу­че ко­ју ће ку­по­ва­ти сва­ко­га да­на, кон­сул­ту­ју са ле­ка­ром или ну­три­ци­о­ни­стом. Здра­ви су­гра­ђа­ни ко­ји сва­ко­днев­но пи­ју фла­ши­ра­ну во­ду та­ко­ђе би ва­ља­ло да по­шту­ју од­ре­ђе­не пре­по­ру­ке – по­вре­ме­но би ва­ља­ло да ме­ња­ју вр­сту во­де.

– Не би тре­ба­ло да фа­во­ри­зу­ју ни­јед­ну. Због са­ста­ва би би­ло до­бро да јед­но вре­ме пи­ју јед­ну, он­да дру­гу, па тре­ћу и та­ко у круг – са­ве­ту­ју на­ши са­го­вор­ни­ци.

Сте­фан Де­спо­то­вић

---------------------------------------------------------------------------

Га­зи­ра­не во­де ни­су за сва­ко­днев­ну упо­тре­бу

Га­зи­ра­не во­де не тре­ба пи­ти сва­ког да­на, ка­же Мил­ка Ра­и­че­вић, ну­три­ци­о­ни­ста До­ма здра­вља „Па­ли­лу­ла”, јер су слич­не дру­гим га­зи­ра­ним пи­ћи­ма.

– Са­др­же угљен-ди­ок­сид и ни­су до­бре за сва­ко­днев­ну упо­тре­бу. Не пре­по­ру­чу­ју се де­ци и труд­ни­ца­ма, али по­вре­ме­но мо­гу да по­мог­ну они­ма ко­ји има­ју не­до­вољ­но ки­се­ли­не у же­лу­цу или уно­се те­шку хра­ну – ка­же Ра­и­че­ви­ће­ва.

Да ли због та­квих пре­по­ру­ка, али и тр­гов­ци су при­ме­ти­ли слич­не трен­до­ве. У „Дел­та мак­си­ју” су за­кљу­чи­ли да се не­га­зи­ра­не во­де са­да про­да­ју ви­ше од га­зи­ра­них.

– Ра­сте и по­тра­жња за при­род­но га­зи­ра­ним во­да­ма, а од по­чет­ка ове го­ди­не при­ме­ћу­је­мо и да се по­тро­ша­чи све че­шће од­лу­чу­ју за ку­по­ви­ну па­ке­та од по шест фла­ша – об­ја­сни­ли су у „Дел­та мак­си­ју”.