Када су обрађивали поља, генерације ратара из Стублина код Обреновца нису знале да прекопавају куће својих дедова из неолита. Док су они били на њивама, њихова деца су на телевизији гледала епизоде „Кременка” не претпостављајући да им се прави праисторијски град налази под ногама. На само неколико десетина центиметара испод земље у делу тог краја, познатом као Црквине, налазе се остаци насеља из млађег каменог доба у којем се, како верују стручњаци, око 4.000 становника сместило у 500 кућа. Град је познат археолозима још од средине прошлог века, савремена опрема је омогућила интензивно истраживање у претходне три године, да би се у лањску јесен и зиму, после шест миленијума, указали остаци куће унутар чијих зидова су сачувани бројни предмети из свакодневног живота далеких предака попут жрвња за млевење жита, жртвеника, алатки и фигурина које представљају још неидентификоване ликове.

Осим испитане куће, која се, без обзира на богате налазе, сматра једном од слабије очуваних, потврђено је постојање барем 100 кућа на нешто више од три хектара, свега петини укупне површине насеља. Величина и бројност популације нису једино по чему локалитет заслужује да буде назван градом, будући да је између правилно поређаних кућа, по свему судећи, био остављен простор и за неколико тргова док су два рова, вероватно сува, са севера и југа запречавала надирање непријатеља. Све то даје обрисе за оно време високе организације животног простора и ране урбане архитектуре. Нађени кућни предмети спадају у најсложеније који су откривени у српским локалитетима из неолита.

– Били смо изузетно узбуђени када смо отворили кућу јер смо уистину закорачили у право домаћинство из праисторије. Затекли смо и ткачки разбој и тегове којима су га оптерећивали, две пећи и, први пут у истраживањима у Србији, потпуно очуван жрвањ, уграђен у зид, што је у то доба био сложен грађевински подухват. Испод њега су били корито док су поред жрвња нађени мерица и сито. Део за који верујемо да је био жртвеник, покрај којег су били изливник и здела, извадићемо у пролеће и однети га на рестаурацију – каже Адам Црнобрња, из Музеја града Београда.

Налаз који највише побуђује машту за сада је 46 фигурина, сврстаних у композицију још неразјашњеног значења, као што нису препознати ни ликови које представљају. Готово све су исте величине, око десетак центиметара високе, сем једне, која је мало већа од осталих и држи предмет налик маљу или скиптру.

– Очекивана прва претпоставка је да су то молитвене фигуре али сасвим је могуће и да су служиле за, на пример, игру. Очито да јединствена фигура има посебну улогу, мада не можемо рећи какву. Сав нађени покретни материјал још обрађујемо и, када завршимо, видећемо шта ће се показати. Овакве фигуре су честе у такозваној винчанској култури, која је датирана у отприлике исто време када и ово насеље – казао је Црнобрња.

Овај локалитет није усамљен на простору Обреновца, Мачве и северне Тамнаве. Ваздушном линијом само неколико километара далеко од Црквина налазе се још три насеља из истог периода, краја петог и прве половине четвртог миленијума пре нове ере, што је разлог да се нагађа о некој врсти ширег територијалног груписања. Нажалост, они су и даље неистражени, али се Црнобрња и његове колеге надају да ће откриће у Црквинама подстаћи државу да што више уложи у археолошка испитивања околног терена. И локалитет у Црквинама има још два нижа, дакле старија слоја са насељима која сежу у давнија времена. Ово место би требало ускоро да буде заштићено као археолошко налазиште од изузетног значаја. До тада, само обећање које су дали археолозима, спречава власнике имања да не копају дубље од 30 центиметара.

Откриће у Црквинама је сан археолога и по томе што је било потпуно неочекивани добитак мање значајног истраживања. Пре педесетак година, стручњаци су начели овај локалитет у нади да ће ископати остатке средњовековне цркве, на чије постојање упућује назив места. Нађене су гробне јаме с краја 18. века, цркве још нема на видику, али је зато искрснула метропола из неолита.