Ни већег села, ни мање сељака

Мештани Рипња с поносом говоре да је ово подавалско насеље, чији атар у пречнику има двадесетак километара, „највеће село у Србији, а вероватно и у бившој ,Југи’”. Списак разлога због којих се Рипањци бусају у груди ту престаје: све друго није за похвалу. Јер, кад се са узвишења сагледа овај део Вождовца и Београда, виде се непрегледна, а необрађена поља. Ни већег села, ни мање сељака. Рудник „Црвени брег”, у који су за оловом и цинком хитали стари Римљани и средњовековни Саси, одавно је замандаљен. Запуштена је и једина природна атракција – језеро Бела река.

Да центар насеља не буде једноличан, „обавезни садржаји” – црква, пошта, месна заједница и кафић – „допуњени” су рушевинама „Це маркетове” продавнице. Пре неколико година изгорела је до темеља. Зато је ваљда на остацима задњег улаза написано „упозорење”: „Лупај, нема звона”...

На постаменту споменика палим борцима балканских и светских ратова угравирани су ликови партизанског диверзанта и солунског ратника. Када је обележје подизано, причају у Рипњу, житељи нису могли да се договоре да ли да фигури извајаној на постољу – младићу у опанцима са пушком у рукама – „прикаче” петокраку или кокарду, па је остао „неутралан”. На главној „штрафти” смештен је Дом културе, који је у јуну обновљен, што је једна од малобројних „иновација” у овом насељу.

Зато ваљда тврде мештани да би им било боље када би са Белим Потоком, Зуцама и Пиносавом иступили из вождовачке општине и формирали Авалски венац.

– Ако ништа друго, онда бисмо бар могли да конкуришемо за средства намењена неразвијеним општинама. Већина кућа није прикључена на водовод, који је прошао само кроз центар и до школе у Прњавору – објашњава рипањски староседелац.

Довијајући се на различите начине, Рипањци доток драгоцене течности обезбеђују у сопственој режији. Један од „приватних водовода” смештен је, иронично, на месту на коме је средином 19. века био извор питке воде „Павлијина чесма”. Не изостаје ни поигравање са другим облицима комуналне инфраструктуре – посетилац не треба да се зачуди ако наиђе на усамљену кућу у чијој околини нема ниједне бандере, осим – у дворишту „предузимљивог” домаћина.

Једина фабрика у месту је „Минел – Рипањ”. Док је била у државној својини, у постројењу је радило и до 3.000 радника. Сада је то приватно предузеће, а мештани наводе да броји неколико стотина запослених. Рипањци се зато махом запошљавају у Београду, уз свакодневно „клацкање” троцифреним ГСП аутобусима између престонице и предграђа. Тутње кроз село и возови, јер се у атару налазе две пруге – за Бар и Ниш – али ни издалека као некад, када је у Рипњу радило чак пет железничких станица.

Једна од њих зове се „Липе”. Када се дође до ње, постаје јасно да је израз „станица” претеран за руинирану кућицу, у којој је заувек затворена благајна. Ни старији Рипањци не памте од када возови овде више не стају. На фасади под натписом „Липе” откуцава станични сат, чије казаљке показују – тачно време.

У Рипњу једино оно још није стало.

----------------------------------------------

Побољшање здравствене услуге

У Авалској улици 62 у Рипњу данас у 10 сати биће отворена нова подстаница Градског завода за хитну медицинску помоћ. Захваљујући овом објекту, екипе Хитне помоћи биће 24 сата доступне житељима овог насеља. Тако ће Рипањци, поред амбуланте Дома здравља Вождовац – „Рипањ Минел”, отворене почетком јула у Улици пут за колонију, добити још један здравствени сервис. Пројекте за подстаницу и амбуланту финансирао је Градски секретаријат за здравство.

----------------------------------------------

Општина Вождовац

151.768 становника (попис из 2002)

14.864 хектара

24 месне заједнице

----------------------------------------------

Село Рипањ

10.741 становник (попис из 2002)

3.640 домаћинстава

25 километара удаљеност од центра Београда