Ничу станови поред Луке Београд

Подручје од марине Дорћол до Вишњичке улице, површине 85 хектара, не укључујући Луку Београд, промениће намену из садашње претежно производне и комерцијалне зоне у градски центар (пословање, становање, трговина, услуге, забава, рекреација). Трансформација залеђа дунавског приобаља предвиђена је изменама Генералног плана Београда и предмет је будуће израде плана детаљне регулације дела подручја Аде Хује, такозване зоне А о којој ће на следећој седници градске скупштине расправљати одборници.

Урбанисти су одлучили да се најпре позабаве зоном А јер испуњава све услове за почетак израде планског документа попут дефинисане саобраћајне мреже, могућност прикључења на постојећу инфраструктурну мрежу и нема еколошких проблема. Тај простор није у директној вези са лучком делатношћу и сада је заузет производним, складишним и саобраћајним садржајима. Како је реч о урбаном делу Дорћола, локацији у центру града, урбанисти су нагласили да ће новом наменом бити обухваћени блокови који нису у функционалној вези са лучким пословима.

Без обзира на бројне захтеве појединаца али и предузећа која послују на десној обали Дунава да се садашња привредна зона Луке Београд пренамени у комерцијалну и стамбену, потписници измена и допуна Генералног плана (ГП) одбили су такве приговоре. У предлогу текста наводи се да део територије београдске луке и делови који су повезани за лучку делатност остају привредна зона, а њихова трансформација планирана је за касније и зависи од одлука града и републике.

Урбанисти су сложни у оцени да је Лука Београд привредни локалитет од великог значаја за град али да је у конфликту са осталим градским функцијама јер је смештена у најужем центру престонице.

„У овом тренутку није могуће прецизирати време изградње, активирања и инфраструктурног опремања нове луке на Дунаву, на већој површини. Оставља се могућност да ту улогу преузме нека од постојећих лука у региону Београда. До доношења тих важних одлука и њиховог утврђивања кроз друге правне и планске инструменте, подручје задржане данашње луке може бити разматрано, анализирано и пројектовано у сусрет новим наменама, али се делатност не може угасити нити намена променити у овој фази измена ГП”, пише у предлогу измена и допуна ГП Београда.

Осим атрактивне локације у близини луке, изменама ГП обухваћено је и полуострво Ада Хуја, од луке до шпица рукавца. Замишљено је као будући комерцијални и рекреативни локалитет уз реку. Садашњи простор, посебно шпиц полуострва огољен је, без вегетације, запуштен и прекривен депонијама шута и чврстог материјала и требало би да буде саниран, а подручје оплемењено марином за мања пловила, зеленим површинама, парковским мобилијаром...

Нове привредне локације планиране су поред аутопута Београд–Загреб између аеродрома и Бежаније, на делу од Горњег Земуна до Батајнице, затим на банатској страни између Крњаче и Реве дуж Панчевачког пута, уз Ибарску магистралу и аутопуту према Нишу. Посебна пажња посвећена је и привредним парковима, целинама од 10 хектара са наглашеним еколошким и естетским карактеристикама.

Један од повода измена ГП било је усклађивање са Просторним планом коридора будућег аутопута Јужни Јадран и план је понудио две могућности – улазе у Београд поред леве и десне савске обале. Прво решење предвиђа градњу магистрале од Остружничког моста према југу, а друго од Војвођанске улице преко територије Сурчина.

Д. Мучибабић