Београд
Осмолетка над узглављем
Једина у нашој земљи, ОШ „Др Драган Херцог” образује ђаке на болничком и кућном лечењу. – Највише ученика у „Ортопедској клиници” на Бањици, а најбољи услови на Клиници за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић”. – Многи осмаци који због здравствених потешкоћа не могу да похађају „обичне” средње школе одустају од даљег образовања
Повреде и операције које захтевају болничко лечење, парализа, леукемија, тумори... разне здравствене тегобе у свакој генерацији прикују за кревете основце који се по интересовањима и интелектуалним дометима не разликују од вршњака. Спречени су да свакодневно одлазе у школу, али ипак, похађају наставу, завређују оцене у дневнику, развијају даровитост, надмећу се на такмичењима, стичу одељенске другаре и основно образовање. Све то захваљујући осмолетки „Др Драган Херцог” у коју су добродошли.
Пре више од четири деценије основана под именом Основна школа за децу са специјалним здравственим проблемима, ова престоничка кућа знања и данас је јединствена у Србији по томе што образује ђаке на болничком и кућном лечењу.
Оправданост оснивања овакве установе показала се у почетку њеног радног века. Потврђена је процена лекара да ће се отварањем школе овог типа у образовању деце на болничком лечењу спречити да им се нагомила градиво које је касније тешко надокнадити. Обистинило се очекивано – учење благотворно утиче на школарце у току лечења. Оно им је неретко било једини прозор у свет, доказ да се не разликују од вршњака којима ће се, чим оздраве, придружити у „обичним” школама.
Предавачи обилазе наставне базе, такозване пунктове у београдским болницама као што су Институт за ментално здравље, специјалне болнице за дечју и церебралну парализу и развојну неурологију, институти за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” и онкологију и радиологију. Широм престонице, наставници посећују ученике који се лече код куће, укључујући и удаљенија места попут Лазаревца, Младеновца, Великих Црљена, Чибутковице.
Број ученика варира. Тренутно су распоређени у 66 одељења. Часове дневно похађа између 350 и 400 ђака у 11 болница и 59 кућних настава.
– Први пут ове године образујемо децу која се лече на Неурологији и психијатрији у Улици доктора Суботића. Формирано је једно одељење млађих разреда. Идуће школске године, јер има деце, планирамо да оформимо и одељење од петог до осмог разреда. Желимо да школа буде присутна у свим болницама где деца бораве на дужем лечењу. Са највише ђака радимо у „Ортопедској клиници” на Бањици. Најбоље услове имамо на Клиници за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић”, али сарадња са особљем у свим болницама је на високом нивоу – појашњава Зоран Алексић, директор осмолетке „Др Драган Херцог”.
Упитан да ли је експериментално одељење, основано лане при дневној болници Универзитетске дечје клинике, намењено школарцима који се лече од малигних обољења, прерасло у стално, каже да „такве деце није било у школском систему, јер им то није дозвољавао ослабљени имунитет”.
– Терапије су дуготрајне. Догађало се да ђаци полажу разредни испит, или губе годину што је изазивало додатни стрес, како за децу тако и за родитеље. Одељења постоје и данас, и са децом коју родитељи доводе настава се одвија – разјаснио је.
Очуваних интелектуалних способности, ђаци осмолетке „Др Драган Херцог” неретко завређују одличан успех и Вукову диплому, али у даљем школовању наилазе на потешкоће.
– Ни по чему не заостају за вршњацима из других школа. Након осмог разреда полажу пријемни испит, уписују жељене средње школе. На жалост, тада се суочавају са проблемима као што је превоз, непостојање рампи и лифтова, адекватних тоалета за телесно инвалидне особе. Зато многи одустају од даљег образовања – закључио је Алексић.
Напоменуо је да давно обзнањена идеја о оснивању специјализоване средње школе за ученике који због здравствених потешкоћа не могу да похађају „обичне” до сада није реализована.
М. Симић
--------------------------------------------------
Школа без учионица
Три године од оснивања 1972. године Основна школа за децу са специјалним здравственим проблемима је добила здање у Улици војводе Миленка и променила назив. Понела је име доктора Драгана Херцога, који је као члан међународне мисије Црвеног крста, септембра 1968. страдао помажући деци и становништву ратом захваћене Бијафре. У тада реновираној омањој згради и данас се налази школска управа – зборница, канцеларије директора, стручних и административних сарадника. Учионица нема.
Последњи коментари
ПОНОСНА САМ ШТО ОВА ИЗУЗЕТНА ШКОЛА НОСИ ИМЕ МОГА БРАТА. јЕДАН ИЗУЗЕТАН КОЛЕКТИВ КОЈИ У ВЕОМА ТЕШКИМУС,ОВИМА ПОСТИЖЕ, У РАДУ СА БОЛЕСНОМ ДЕЦОМ, ИЗУЗЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ . ТРЕБА ИМ ПОМОЋИ, НА СВАКИ НАЧИН И ПОБОЛЈШАТИ УСЛОВЕ РАДА ЗА ЦЕО КОЛЕКТИВ. СРДАЧАН ПОЗДРАВ И НАЈБОЛЈЕ ЖЕЛЈЕ. ВЕРИЦА ХЕРЦОГ ВУКОВИЋ
Dr. Dragan Hercog je stradao kao mlad doktor (32) pomazuci nevoljnima u jeku rata u Nigeriji - u Bijafri.
Ovaj tekst u cenjenoj politici predstavlja knjiski primer aljkavo odradjenog novinarskog zadatka. naime, i moj sin je zavrsio ovu skolu, a nije bolestan. On je dete sa smetnjama u intelektualnom razvoju (umerena retardacija, daunov sindrom) i njega je od prvog do osmog razreda svim vestinama i skolskom gradivu ucila zena DEFEKTOLOG. Uz nju on je izuzetno napredovao i savljadao puno zivotnih vestina, koje mi, kao roditelji, nismo znali. Ta zena, defektolog, pomogla nam je i oko mnogo drugih stvari koje nismo znali u ponasanju sa nasim detetom, sto nam nisu rekli ni lekari, ni radnici centra za socijalni rad. Zato me je, kao roditelja, pogodilo da pisete o ovoj skoli, a da o defektolozima ne napisete ni slova. njihov posao je puno tezi od posla nastavnika. Srdacan pozdrav
Jovan Kucevic






