Ђацима петог разреда осмолетки Београд неће приуштити комплетеуџбеника, како је пролетос најављено, већ само књиге „нерадног карактера”, истакнуто је јуче на конференцији за новинаре Удружења издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије.

Градска управа, како је речено, одустала је од куповине радних свезака и радних листова за петаке, а одлуку да ће престоница финансирати само уџбенике који „нису радни” саопштила је представница Секретаријата за образовање на седници Комисије за бесплатне уџбенике коју је формирало Министарство просвете.

–Да ли то значи да родитељи сада треба да купују остатак уџбеничког комплета – питала је Гордана Кнежевић-Орлић, председница Удружења издавача.

Секретаријат за образовање недавно је послао школама допис у коме тражи да доставе списак одабраних уџбеника који нису радног карактера, рекла је Кнежевић-Орлић напомињући да осмолетке питају издаваче да ли треба да мењају одлуке у вези са листом уџбеничких комплета које је раније усвојио актив наставника, преносе агенције. Председница Удружења издавача тврди да тај допис школама није довољно јасан и да директори не знају због чега треба да доставе листу „нерадних” уџбеника. Није крила бојазан да ће учитељи, под притиском родитеља који треба да купе остатак комплета, са списка одобрених уџбеника бирати оне које је град спреман да плати.

Тиме ће се, оценила је, радитисе на уштрб интерактивног и практичног приступа у учењу.

–На неки начин враћамо се у период од пре 30 година када су постојали само радни уџбеници– казала је Кнежевић-Орлић.

После конференције Удружења издавача Секретаријат за образовање подсетио је у саопштењу да се Београд у току прошле године прикључио акцији Министарства просвете „Бесплатни уџбеници” и издвојио 50 милиона динара за куповину уџбеника првацима. Настављајући сарадњу ове године је одлученода финансира и уџбенике за ђаке петог разреда. О томе је обавештено Министарство просвете, као и о ставу Београда да бесплатни уџбеници које купује треба да остану у школама да би их користиле и будуће генерације.

– Не разумем зашто некоме смета то што Београд жели да помогне ученицима и њиховим родитељима тако што ће купити квалитетне уџбенике за пети разред које неће користити само једна генерација ђака. Не разумем ни коментар да су трајни уџбеници које планирамо да поклонимо, неупотребљиви, лошијег квалитета и попут оних који су се користили пре 30 година. На основу каталога који је одобрило Министарство просвете и одлуке комисије коју је такође формирало министарство, а у чијем су раду учествовали и представници издавача, донете су одлуке о уџбеничком комплету за пети разред. Стручњаци су проценили да су уџбеници адекватни. Београд није могао да уђе у процедуру набавке да они претходно нису одобрени – каже за „Политику” Владимир Тодић, градски секретар за образовање.

Намера града једа помогне родитељима и смањи им трошкове за куповинууџбеника. Зато је Секретаријат за образовање сугерисао школама да се определеза трајне књиге. Након одлуке комисије за избор уџбеника, све школе су обавештене о намери да се купе уџбеници „нерадног”, то јест трајног карактера.

– Имали смо два састанка са издавачима и благовремено их обавестили о намерама града. Оставили смо простор за њихове предлоге и позив за сарадњу а за то смо добили хитно сазвану конференцију за новинаре у којој градска власт испаде грбава зато што жели да помогне родитељима петака, а то не мора да ради – објашњава Тодић и пита „зашто поједини издавачи штампају само уџбенике радног карактера, док неки у понуди имају и оне трајне који нису радног карактера?” Отргао му се коментар да у свим комерцијалним интересима не смеју да се запоставе интереси ученика и родитеља.

На основу података добијених од школа које су изабрале књиге у складу са Законом о уџбеницима, закључено је да се већина определила за куповину трајних уџбеника. Од школа којима су пријемчивије биле књиге за једнократну употребуСекретаријат за образовање тражио је да образложе зашто су се определиле за радне уџбенике, нарочито ако се зна да је пракса у развијеним земљама Европске уније да исте уџбенике наслеђују и користе бар три генерације ђака.